Glupo mi je ovo ovako. Mogli smo proć i bez ovoga. Pokušaj "uljepšavanja" svega je završija nikako. Sve se sjebalo.
Predugo ovo traje da bi sad naglo prestalo. Znam da ne može polako. Zapravo je ovakvo što jedini način. Ali ja to ne želim. Niti malo. I tužna san. I straj me da će sve nestat. Da će ovo vrime koje je već sada potrošeno bez ikakvog cilja bit potpuno besmisleno. Ne bi to tila. Upoznali smo se i zbližili i imamo nešto čudno, neshvatljivo i nama i drugima... Ma drugi nisu bitni.
Lomi me isto koliko i tebe, ali u onom trenutku kad san pomislila da ću se morat probudit pored tebe... Ne, nisan toliko jaka. Niti ću ikad bit. Ne mogu si taj luksuz priuštit. I moran bit sebična jer ćeš me u suprotnom slomit ko niko do sad. Nevjerojatno je kako bi se brzo navikla, a šta bi trajalo, dan... Dva? Nije mi "zid" toliko čvrst. Već si ga lagano razrušija.
Ne znam zašto se sad ovako osjećan. Pokušavan prekinit nešto čega nema. Ali ima. Ima i previše. Na trenutak promislin, da mi je vrime vratit, onda opet ne bi jer... Ma zavolila san te. Ne znan je li to tebe ili ovo ili to šta san te upoznala. Ili možda pak to šta znan da misliš na mene, prečesto i taj osjećaj sa kojim san sigurna da me nećeš lako moć zaboravit. To šta san u tebi mogla vidit nešto šta drugi nisu. Šta si mi pokaza jednu drugu stranu sebe. Možda ono šta san ja pokazala tebi, šta san bila dovoljno jaka i rekla ti neke stvari.
Spasila bi se kad bi znala šta ja zapravo osjećan i šta želin od toga. Je li želin tebe samo za sebe ili te i dalje želin dilit? NE znan. Pogubila san se u toj ciloj priči i tila bi ti pokazat koliko mi je krivo zbog nekih stvari šta san ti govorila zadnjih dana, zbog onog šta nisan mogla ispunit, zbog toga šta je sve propalo. Možda je ovo opet neka prolazna kriza koja se počela ponavljat malo češće. No, i to je iz nekog razloga za koji nismo mislili da će postojat. I tila bi da znaš da san se naplakala ova dva dana. Nije samo zbog tebe, ali je tvoj utjecaj ipak bija presudan. Najjači.
Kako god... Ako te izgubin, bit će mi teško. I bit ću tužna. I to puno, puno, ali kad taj dio prođe, bit ću sritna šta san te upoznala. Šta san veliki dio tebe imala u svome životu.
Jedino čega me strah je da se u meni ne probudi dišpet. Sad dok ovo traje. A nije ni da ga ti nemaš. Gubila san i više zbog dišpeta. I uvik se kajen.
Laviću... E...
Post je objavljen 14.02.2008. u 00:48 sati.