Ne, nije ovo predivan post za Valentajn's dej. To ćemo ja i Ljubinka već nekako proslavit, podalje od očiju publike.
Ovo ja samo opisujem svoju ljubav prema PeBeZe-banci. Koja je neizmjerna, jerbo mi PeBeZe-banka daje kol'ko god mi treba. Kartičicu, kreditić, pozajmicu, dozvoljeni minusčić. Puno tisuća kuna.
Mora da me mnogo voli.
A ja samo uzimam. Svinja šovinistička. Uzimam i ni da bih lijepu riječ rekao.
I onda me odjednom zapekla savjest, pa odlučih vratiti kredit prije vremena. I tako, sav ponosan, vratih sve do zadnje kune. Al' se draga malo uzjogunila, kaže - nije to sve. "Kako nije sve?" upitah u čudu...
"Moraš ti doći do mene"- reče bančica.
Ajd dobro, pomislih, možda ćemo popiti kavicu. Možda dobijem pusu u obraz jerbo sam bio dobar.
I tako... Dođoh ja da vidim što je, kad mi bančica reče: "Moraš platit naknadu za prijevremenu otplatu kredita".
Hm... Platih sve kamate, kao da sam ga otplaćivao redovno... Kakva sad naknada, sto mu muka ježovih?!
Ne znam jel' to normalno. Čini mi se da je draga nezasitna.
Mislim... Ne vidim logiku.
Možda volim sponzorušu. A možda je to OK. Treba biti "in".