Secam se par Strand sezona (dok jos nije ni bilo ovog viseceg mosta)…Bilo nas je par “Plivaca”…poznavali smo se povrsno…nekada i pricali, onako neobavezno…ali, svaki od nas bio je sam…Jedino sto nas je vezivalo bilo je spustanje od Spica do Danubiusa, milion puta tokom dana i izlezavanje na pesku izmedju spustanja…medju nama je postojao hijerarhijski poredak, zasnovan na broju plivackih sezona i pocetku spustanja (najhrabriji su ulazili u Dunav jos pocetkom aprila, pre zvanicnog otvaranja sezone)…
Sezonu je prvi pocinjao jedan te isti covek…kratko osisan…uvek preplanuo od sunca…i nikada s nikim nije progovorio ni jednu rec…bio je kralj…
svake godine smo se u sebi prebrojavali i uvek smo osecali nelagodnost ako nekoga nije bilo…onda su poceli da prave most…nastavili smo da se spustamo i ispod mosta, ali to vise nije bilo to…uvek sam imao utisak da mostovi opasuju i sputavaju reku…dok me je voda nosila ispod mosta osecao sam nelagodnost….nisam voleo njegovu siroku senku…pa, je dosao rat i srusili su most….pa, je prosao rat i ponovo su ga izgradili…ali, vise ni jedan od nas se nije vratio na reku….da li smo ostarili u medjuvremenu ili nam je neko pokvario igru…
Ovo leto je proslo, kako je proslo…imam kabinu na Strandu….spustim se nekada do vode…zaplivam i izadjem….vise se ne spustam…
Juce u gradu…vece…u Pasicevoj primetim Kralja, mrsav kao senka….vuce neke najlonske kese…sav iscepan….ima vunenu kapu i neke smesne sarene pantalone…pravi djir od jedne kante za djubre do druge…hm…ako ga sretnete i prepoznate sklonite se u stranu da prodje jer on je Kralj spustanja niz Dunav…Kralj koji je abdicirao i predao se kao sto se predala i moja mladost…
p.s. mom drugaru Huncutu sa Grbavice
Post je objavljen 13.02.2008. u 16:36 sati.