Ko vojnik
do vojnika
svrstan u red
u ulici mojoj
raste drvored...
Pod njim se odmara
i djed,
i baka,
i otac
kad završi rad
tu zatraži hlad.
U svako doba,
i svakog dana,
kao pod kapom kišobrana
ljudi ovuda prolaze,
šeću i drvored svoj vole -
bilo da je lišćem odjeven
ili da su mu grane gole...
Drvored je za ulicu moju
đerdan od zlata,
biserna ogrlica - oko vrata.
Post je objavljen 12.02.2008. u 12:28 sati.