Marketing
očigledno se trebam potrgat da bi napisala novi post
fakat mislim da ću zbrisat ovaj blog.već me živcira.sad se svi u školi muče,a ja sam doma.
mislim vjerojatno se ne muče jer imaju neki ful laki predmet,al ok.e,sad...
bilo je to ove subote.dogovorila sam se s hannom da ćemo se ić rolat.
mislim sve je bilo super dok se nisam zaletila niz brijeg
.već sad grozno zvuči,jelda?
uglavnom,prekasno sam počela kočit 
(ko i uvijek...hmmm...bar na skijanju...),došo je auto i ja sam naglo skrenula tak da se ne zaletim u auto,jer sam mislila: bolje mi je past negdje sa strane neg' se zakucat u auto.
očigledno sam krivo odlučila i bilo bi mi bolje da se nisam bacila.
al ko bi razmišljo u tom trenutku (mislim,i inače)...tak da sam sad baš happy
jer nisam u školi,a ratne rane ćemo u potpunosti ignorirati.i činjenicu da taj dan nisam mogla uopće pričat
.i činjenicu da svi misle da se neznam rolat
(kao i onaj "simpatičan" doktor koji mi je reko da se naučim rolat drugi put),a i to što moji vlastiti roditelji misle da sam zaostala
i da su mi refleksi na nuli
,a spretnost se može mjeriti sa sposobnostima retardiranog puža...i to samo zato što svaki put padnem ravno na lice...to ćemo sve ignorirati...i pravit se da mi je baš super sad bit doma
...nadam se da je bar neko ovo pročito jer mi se stvarno neda sutra-preksutra svim objašnjavat kaj mi je bilo...
puse i pozdravi svima
Post je objavljen 11.02.2008. u 16:00 sati.