Bilo je to na vikendici njenog starog, doborostojećeg Cigana koji se obogatio na krivotvorenju rodovnika posavskih konja i njihovoj prodaji talijanskoj mesnoj industriji koja je od njih radila odlične mortadele salame.
Ležali su na travi, držali se za ruke, žmirili te kihali od Sunca, i smijali se kao dvoje djece koje su prvi put došli u cirkus. Pojeli su sav „kroki“, popili skoro dvije litre kole, legli na livadu pored stola i podrigivali. Na stolu je bio simpatični nered neopranih plastičnih čaša i mrvica od krokija.
-Idemo na Crvenu Jabuku večeras!- reče ona.
-Ja neću...- reče on odsutno.
-Što?-
-Ne pusti me babo. Kaže da je to muzika za klošare.-
-Pa šta ak te ne pusti? Kažeš lijepo da ideš spavat, zaključaš se usobu, ugasiš svjetlo, obučeš se, izađeš kroz prozor i eto te kod mene .-
-Ne znaš ti mog babu, Dženi. Taj kad nešto kaže, onda to mora bit tako, il će radit šamari.-
-Ti da se bojiš šamara? Pa vid se kolki si, jebote.-
-Nemoj psovat, bona, ne volim kad psuješ. Ti si cura, ne stoji ti.-
-Pa mora neko, kad već ti nećeš. Pa vid se, ima te skoro metar i devedes, osamdes kila ti samo u rukama, a bojiš se da će ti babo spucat šamar.-
-Ne bojim se toga, nego...-
-Nego čega?-
Htjedne nešto reći pa naglo zašuti.
-Ma čega bolan?-
-A šta ak nas neko vidi skupa, pa kaže mojima? Šta onda, a? Odma će me poslat kod đeda na raport, a onda sam naograiso. Ne gine mi vojna škola u Prištini….-
-Pa šta ak nas vide skupa?-
-Ma znam, al ne razumiješ ti to...To ti je....-
-Misliš ti Bosanac, a ja Ciganka? Jel to?-
Ilija je pogleda.
-E jes, baš to. Neću samo ja najebat...-
Ona sjedne i krene odsutno prčkati prstom po travi.
-Dženi.-
-Mm?-
-Jel se ljutiš?-
-Jok-
-Pa što si onda ters?-
-Ma teško je. Ne b ti to razumio.-
-A što to?.-
-Ma pusti…-
-Šta, bona, pusti? Ja teb kažem moje a ti men svoje nećeš…Koji je to fazon?-
Dženi pošuti još malo pa reče:
-Oće babo da me uda.-
Ilija pozeleni od šoka.
-A!!? S četrnajs godna da te uda?!!!Pa jel on ikolko normalan!?-
-E moj ilija, Tako to ide kod nas Cigana. Čim dofatiš četrnajstu, ajmo....-
-Nisam to znao.-
-Eto, sad znaš.-
-A za koga, bogati?-
-Ne znam ko je momak. Neki iz Goražda, stari mu zlatar, šta li....-
Ušute oboje. Ilija sjedne i zagleda se u travu. Osjetio se okružen sa svih strana. Zažmiri načas i vidi sebe kako pravi sklekove s rukama do zglobova u blatu dok iznad njega dreždi njegov djed oficir krvavih očiju s bunjevačom u ruci. Vidio je namrgođenog oca kako se dere, lomi pokućstvo i urla najgore prostote dok stakla prozora drhte od njegovog poderanog i hrapavog glasa. Vidio je onda komšinicu Senu na ulici kako s gađenjem odvraća pogled od njega kao od šugavog kera lutalice. Od te misli ga gotovo zaboli stomak.
Značilo je to, da više neće imati kod koga bježati ako starom dođe žuta minuta kao dosad. Baba Sena se sijaset puta pokazala kao majka i kao baka, primivši ga objeručke kao svoje dijete jer svojih nije imala. To da ga stari i djed našamaraju i ispsuju na pasja kola još je nekako i mogao podnijeti, ali gubitak jedne dobre duše kao što je komšinica Sena bi ga razorio. Nije znao mrzi li i ona Cigane s jednakim žarom kao i njegov stari ili njegov djed. Ili još gore.
U mraku zatvorenih očiju Ilija počne zamišljati kako on i Dženi sjedaju na vlak i odlaze u nepoznatom pravcu, ostavljajući komšiluke pune mržnje i ljutnje. Tada mu se i hrabrost počela vraćati.
-Ma znaš šta, ko im jebe mater, ajmo mi na taj koncert. Zajedno.- prekide Ilija muk i uzme je za ruku.
U tom trenutku iz trave iskoči nešto veliko i zeleno nalik na skakavca. Dženisa refleksivno ispruži ruku i zgrabi velikog insekta. Bila je to bogomoljka.
Spretno ju je uhvatila za krila, tako da je kukac bespomoćno mlatio prednjim nogama i grizao zrak oštrim mandibulama.
-Vidi.- reče ona
-Vidim.-reče Ilija a pogled mu sutup kao u djeteta koje gleda crtiće.
-Znaš li ti da bogomoljka toliko voli svog momka da mu u žaru ljubavi odgrize glavu?- reče Dženisa a tamnosmeđe krupne oči joj se zakrijese ko dva opala.
Ilija uhvati njen pogled i tijelo mu stresu trnci. Izvana se to slabo vidjelo, jer trebalo je mnogo više da bi se zatrese ta gromada, ali on je to iznutra itekako osjetio.
Dženi ispruži ruku s kukcem prema njemu, a Ilija ništa. Samo sjedi i zuri kao tele.
-Šta s se ukipio bolan? De skin tu čašu sa hastala da je zarobimo.-
Ilija se trzne iz hipnoze. Dadne joj čašu, Dženisa baci bogomoljku u nju, pokrije je rukom i stavi na stol. Bogomoljka nakrivi glavicu pa krene grebati svojim prednjim nožicama po staklu. Gledao je u bogomoljku taj jedan kratak trenutak, a onda ga Dženisa iznenada povuče kraj sebe. Ilija sjedne na zemlju kao vreća.
Zapalila je cigaretu.
-Oćeš i ti men tako?- upita je Ilija
-Što?-
-Pa oš mi otepst glavu kad se uzbudiš?- opet će on stidljivo.
Dženisa ga pogleda, stisne usne i opali se smijati. Ilija se nasmije za njom
-Aj ne seri…- reče Dženisa, otpuhne dim , pa mu da nevini poljubac u usta.
Post je objavljen 11.02.2008. u 09:22 sati.