Marketing
Djevojka koja je promatrala brodove...
Kišilo je...Ona je veselo skakutala po lokvama..Nije ju bilo briga!Nije ju bilo briga ni zašto i ni zakoga...Uživala je!
Uživala je u hladnim kapljicama kiše na svom licu..Uživala je u samoći..Uživala je u tome što nije bilo njih kraj nje...Uživala je u tome što su oko nje prolazili ljudi koje nije poznavala i to ju je veselilo..
Svi su bili okupirani nečim..Nekim..Valentinovo je bilo blizu..Svi su se trudili naći nekog tko će biti uz njih na taj dan..Nekog tko će im pokloniti ružu..Plishanog medu..Il su se trudili il su već nekog takvog uza se imali...
kad je ona bila u pitanju,mislili su da želi nekoga..[Njega..Ili pak njega?]Mislili su da nesretno voli pa su se petljali u njen život i više nego što su trebali a ona to od njih nije tražila..
Njoj to nije bilo bitno...Nije joj bila potrebna njihova pomoć..Nije željela nikoga od njih jer...
Ona je čekala..Ona je sjedila satima uz more i promatrala brodove...I nije bilo bitno da li vjetar nosi sve pred sobom..I nije bilo bitno da li kiša potapa sve..I nije bilo bitno da li sunce svojom toplinom topi sve tragove...
Uopće nije bilo bitno..
Jer,iako protiv svoje volje,ona je tu sjedila..Ona je tu čekala..Mada to nije htjela...Mada je željela biti negdje drugo...ali ono ju je tu vuklo..Njemu se nije moglo oduprijeti..Ti brodovi su bili magnet za njeno srce...Oni su ga vukli tamo..A ono se nije odupiralo..Naprotiv,jedva je dočekalo...Svaki ga je privlačio...odvlačio od svih...U nadi da je na jednom od tih brodova i on,bježalo je...Protiv njene voljeostavljalo je njih...
Tražilo je njega...Ono upravlja njom...mada ona to ne želi priznati....I zbog toga ne može da voli nikoga...
Zbog toga čeka...
I boji se....
Post je objavljen 10.02.2008. u 23:01 sati.