Marketing
Anđeo destrukcije
- Viđam te svugdje. Na svakom filmu, koncertu i partyu. Pravi si anđeo destrukcije. - rekla je Ana bez Alegorija
Kakav je tvoj put Dionizu?
Vijugav, secesijski s krivulje razveden unutar pepela iz kojeg se ibis rađa i leti.
A prijatelj?
Prijatelj je šaren. I nestaje
A na kraju puta vidim masu stepenica, isprepletenih u Piranesijevskom kaosu, Ime ruže nalik.
A sve je počelo sa višnjama, pivom i žestoom. Završilo je nesporazumom. Premda je u Hadu bilo vruće i nezaboravno u pepelu anarhizma i Attacka je nestao. Iz onog svemira. Drugog. Ali zato super bilo glumit neodoljivog. Usne je dobre imao. Nasmijane. No prestrašene. Iako su svi navijali da to veče Dionz zabije on se nije dao. Bio je poluslijep. A sramežljivi samo napet dok se zajebava i drži povučeno. Bez komplimenta. Originalnog. Ili dobrog uleta.
Demetra je našla svog Posejdon i imaju onaj svoj riblji pogled. Izgubljeni i buljav. Dok svak za sebe filozofira.
U kino koje se nekoč Balkan zvao bila je i Hestia, uz Hada i Pitija. I dok je Pitija čeznula za izgubljenom čarolijom, prošao je Adonis, a Pitija je dobila papar. Bez soli.
Dioniz je tu večer opet plesao. Vesel, Hestija i Pitija zbunjeni, Demtra i Posejdon zaljubljeni, a Menada napaljena. No u kolu strasti i života bar je bilo. Ribice su plesale i koprcale se kao girice i gavuni na peškariji. Zvijezde su svijetlile dok su išli kući. Neki su dobili ponudu za menage a trois, neki vezu, neki zabavu, neki samo dvije gumice na srebrnom pladnju zadovoljstva ili ogledalu što se prošlost zvala, a neki pladanj čiju glavu čekaju.
Dioniz je živ i titnja dok uči. Ares se igra tarota i kompjutera. Euridika je nestala, a mit o Orfeju je nestao. Momak nježan i plah sebe više ne pozna. Jer je pretvorben. No živi. Čak i dok se uništava i u gay ponekad tone. No i dalje je medeni i voli da ga se jede i bude pojeden. O njemu se priča i voli da se o njemu priča. Ali zato bar sebe više ne shvaća preozbiljno. Biseksualan, suptilan i zavodnik, no i dalje je svoj. Ide u menzu, polaže ispite i sva događanja pohađa. No ovaj put neka s naočalama. Da mu efeb, Atlas ili karijatide ne odlepršaju. Balkanci smo i tračeri. Kiša nas ne ubija kao Engleze i najgore što možemo je da razgovaramo samo o vremenu.
Orfeju koji je nestao i Bahku bez vina, ali zato viječni puni svoje strasti, smijeha umijeća življena i joie de vivre u Olimpu, Hadu, Posejdonu i zemlji čudesa sa dijamantima Orlanda. Viteza u službi svog puta
Post je objavljen 10.02.2008. u 18:40 sati.