Čudne su stvari koje mi prve padaju na pamet, kada prođe vreme čovek ne može u svojoj glavi da sistematizuje stvari po značaju i vrednosti….nešto naizgled beznačajno ureže se u sećanje i potisne nešto veliko i vredno…ili…možda su naši kriterijumi za ono što je veliko i vredno pomereni….ko zna.
Nisam rođen u “Starom kraju“. Moji su nakon venčanja živeli kod očevih roditelja, u ulici blizu centra. Tu sam i rođen. Mislim da sam imao 6 godina kada su moji počeli da zidaju kuću na dedinom placu…Pećka ulica, blizu Almaške crkve:) Da li se ičega iz tog perioda sećam?….Hm…nisam siguran da li su slike koje vidim moje ili oslikane tuđe priče…
Šta mi sada pada na pamet…neke sličice iz škole. Ne znam kakve to veze ima sa bilo čim, ali to mi sada pada na pamet….to nije ni moje najstarije sećanje i ko zna sa čim ima veze…
Jedan od mojih prvih dana u školi….učiteljica i mi tako mali…i tako željni ljubavi i pažnje…i preplašeni…
Učiteljica nas diže jedno po jedno, sa istim pitanjem…Šta bi želeo da budeš…A, ja…kažem…pilot…ona spusti naočare i dobro me pogleda bez komentara…
Jednom, mnogo godina kasnije…kada smo se sreli rekla mije: Znaš, kada si mi rekao da bi želeo da budeš pilot, onako plav i sa tim tvojim naivnim i sanjarskim očima, setila sam se jednog čoveka…pilota…koga sam nekada poznavala…dobro…i koji više nije tu. Svaki put kada si odgovarao ili bilo9 šta uradio…dobro ili loše, ta slika mi je prolazila kroz glavu…kupio si me za čitav život…
Hm…davna je to priča…i moja učiteljica je davno mrtva…i sve je sada sasvim drugačije…sasvim…
Post je objavljen 10.02.2008. u 10:31 sati.