Prijatelja je lako naći kad se pije i veseli, ali kad tvoja lađa tone, onda vidiš tko ti dobro želi... E da!
Ovih me dana hvata deja vu... Nemili deja vu... Strasni, najstrasniji deja vu...
Deja vu na dogadaje 2 godine stari... Deja vu na događaj koji je bio tolko bolan...
Počeo je jednim papirićem i porukicom... Završio suzama i pola sata telefonskog računa...
Ne, završio je isprikama i predivnim prijateljstvom...
Predivnim...
Punim tajni i razgovora...
A sve sad kao da se gubi u dim...
Onda sam ja bila kriva... Ja i moje nestapanje s okolinom te tuđe price...
Ovaj put nisam ja kriva... Jer ja sam ostala ista, nisam se promjenila ovaj put... Ti si ostala ista, barem kažeš... Tko je onda?
Neka treća osoba...? Neko ko se ubacio bez smisla i razuma...?
I sad odbacuješ sve tajne, sve razgovore i sve one sate koje smo provele plačući, smijući se, zabavljajući se, glupirajući se...
Ili se sve to samo meni čini pa lepetam gluposti ode?
I da... Sinoć mi je uspjelo... Da uspjelo mi je... Pustila sam suzu... Iskreno...Ne kajući se za nju... Ali znajući da se neće vratiti, da će ostati uspomena na usnama čineći me jačom...
Naucila sam se zadovoljiti malim stvarima... Stvarno jesam... Dovoljno mi je samo jedan osmjeh, samo jedan razgovor, jedan korak... Samo jedna šalica kave... Jedna uspomena i jedno sjećanje... Sve malo i pomalo... Ali dovoljno za nešto drugo... I idem korak po korak... Stići ću tamo gdje sam krenula... Polako, ali oču... S tobom ili bez tebe, dragi, hoću...
E da... Slovo G... Rekao je sinoć... Ako se posvađam sa starom doma opet i opet me izbaci iz kuce, ako odlučim i nazovem ga... Ima on veeeeeliki krevet... Hmm... Za mene ili za nas? haha... O Bože, aj neka... Javit ću se ja, ne brini, haha!
Valentinovo... Bliži se Valentinovo.. Aj neka...
Svi pišu posteve, neki happy jer će je provesti sa svojom ljubavi...
Neki depresivne jer nemaju nikoga a tile bi...
Ja ću napisat dio posta i to sa mišljenjem: Meni je svejedno! Ionako je to tek previše izreklamirani iskomercijalizirani trik koji ti izmami pare bezveze!
Mislim, ako me već neko voli i oce mi kupiti nešto... Može to svaki dan i radije bi tako nego da mi na Valentinovo kupi prvu glupost koja mu padne na pamet pa da skuplja prašinu na polici i da njemu ništa to ne znaci... Ma aj kvragu!
Neću...
Ja sam si lipo solo... Uštedit ću para... Happy sam... Dovoljne su mi male stvari ( i ponuda o velikom krevetu, LOL) i sve 5... Neš mi ti frke...
Mada bi neku porukicu btw tek da znam da je barem nekome stalo do mene, prijatelju/ici, obitelji, al ne nadam se previše, haha...
Vrime je kad niko nema para na mobu, pa i kad ima - nema... E da! XD
I tako, vidite, mene opet pucaju neki filmovi... Malo happy zbog malih stvari, pretežito sad jer lutam udarajući u zidove prošlosti, tj događaja čijih se povratka bojim... A jbg, štoš... Takva sam...
Čak mi je danas palo na pamet da zatvorim blog... Na neko vrime... Što kažete? Nije mi dosadio, nije da nemam o čemu pisati, ali... Ne znam, možda malo da odem i vratim se... Ili se ne vratim... Samo da odem... ?
I'm not crying,
that's just rain on my chicks...
This are not tears on my lips,
that's just teast of my kiss...
I'm not desepointed,
just tired of seaking for happiness
and finding sadness...
I'm tired of mistakes...
Just hurted for wasted time...
Time i don't have to cry!
Kissach svima... Nemili... Onima koji me znaju, koji su me znali i koji će me tek upoznati...