Žute ruže u vrtu zabranjenom
ubrala sam u predvečerje,
pred kišu.
Nešto mi govori da ne laćam pero
nevinost uspomene da rušim u sebi,
neće biti lijepa kad izađe vani
kao što je ova što živi u meni.
Studeni vjetar mrzne najljepše
latice života moga.
Ruke ove odbacit će sjene.
Misli moje trave će plesti.
Sad će sve biti kao prije.
Oni će mi pomoći
da teret nosim
i čistoću duše
ja od Tebe isprosim.
Post je objavljen 08.02.2008. u 22:52 sati.