Ej…evo da i ja tu napišem post kad mi se već ne da kod sebe…. Samo da ti kažem ti meni tu govoriš da se ne bediram bzvz… Kak da se ne bediram?
Kad mi mama rekla da ako je to ono što ona misli da je,moram na operaciju i neću moć rodit nakon toga… I kak da se onda ne bediram kad znam koliko želiš bebu za nekoliko godina,a i ja… I koliko smo pričali o tome… Svi moji snovi se polako ruše,… Kak da se onda ne bediram?! Ha? I ja ti ovo ne mogu reći preko moba ni u lice… Jednostavno nemam snage… mislim da bi trebao naći drugu… al najiskrenije… I dok ti sad ovo pišem,plačem ko glupača,al ne mogu si pomoći…. Ne mogu dopustit da i dalje budeš sa mnom,a imam tumor,koji se može vratit bilo kada…Sad ako je još i ovo tumor… prije ću se ubit nego ono sve ponovo… Nema šanse…
Danas mi je takav dan da gledam u budućnost…tko zna kakav će sutra bit… Možda sutra poželim da me nema i nešto napravim u vezi toga… Nemaš pojma koliko me ovo sve boli dok pišem… Al…moraš znat… Uglavnom…neznam šta da ti više pišem….ode ja plakat…pa se nadam da ću ubrzo zaspat…Prije nego napravim neku glupost…. Volim te ljubavi moja jedina….
Tena....
Post je objavljen 08.02.2008. u 21:01 sati.