volim ga.
i stalo mi je.
jako. al ovo stvarno više nemože ovako... svačega sam se odrekla zbog njega. a on živi ko da ja ne postojim.
nije isto... nemože imat sve. nitko nemože.stvarno nije u redu prema meni. i onda me još pita zašto se durim? a trebala bi ostat ravnodušna na to da cure plaze po njemu? i šta ga svaka može imat?
nemogu više ovako... stvarno. gubim vjeru... u sve. ako se mene pita. svatila sam da ljubav ne postoji, da njima nije stalo. njima je više stalo do... mislim da svi znamo...nego do nas... oni su... oni su... ma neznam. al ovo stvarno boli. ako je to ljubav, onda ja ne želim voljeti, neželim ju. ljubav bi trebala biti nešto posebno. lijepo.. a ne katastrofa i bolno. kao što je ova naša "ljubav". i znam. još smo mladi. svašta je još pred nama. i nemožemo još govoriti o onoj pravoj ljubavi. al meni je stvarno tolko stalo do njega da sam na trenutak vjerovala. u ljubav. u nas.. mene i njega. zauvjek. sada vidim da je nemoguče. i on če mene ponovo prevarit. ja to znam. i ja ču ponovo patit(još više nego trenutno) al ja ga jednostavno...tolko volim da ga se ne želim odreči. makar znam da bi to bilo najbolje... pogotovo za njega.:(:(:(:(:(:(:(:(:(:(:(:(:(
Post je objavljen 08.02.2008. u 11:22 sati.