S Majkom svoga djeteta nažalost sve rjeđe pričam.
Otkako je nakon prvog dana trudnoće postala sasvim druga osoba, Rok izašao, a ono 'nešto' ostalo u njoj, naše konstruktivne svađe su se pretvorile u takve svađe da me ona izbaci iz stana čim ja kažem svoje mišljenje o nečemu, makar to bila boja pločica u zahodu.
Neki dan smo se baš bili sukobili oko jastuka za 700 kuna ali, ta-daaam, ovaj put nije bilo ni suza ni mojeg psovanja u bradu dok silazim po stepenicama.
Jessss! hurrra! To!!!
MIr! Konačno!
Ili je to možda bilo zato što nisam do kraja rekao svoje mišljenje i jer imam neku kočnicu?
Čudno mi je što mi je kod moje bivše baš zakon bilo to što se njoj može reć sve o svemu, dobit feedback i još saznati par korisnih informacija.
Ono što nikad nisam uspio naći i dobiti kod nijedne druge žene i zbog čega mi je ona bila plafon, tavan, nebo...
No, to je već jedna sasvim sasvim druga priča.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Miha je jučer, naime, spomenula i nešto bitno, nešto o čemu već duže vremena razmišljam i konačno smo se nakon ohoho vremena u nečemu složili.
Zagrebačkim trudnicama (cesta mog života teče) treba nova rađaonica, bombardirani smo sa svih strana.
Snimljena je jaka reklama i apelira se na stanovništvo da svojim doprinosima (poziv šest i nešto kuna) da pare iz svog džepa.
Za nešto što bi trebao osigurati neko drugi.
Sramota je i za državu i za grad da se svijetu pokazuju onakvi kadrovi raspadnutih soba i mahovinastih zahoda, a oni se slikavaju, smješkaju, putuju i voze limuzinama.
Meni samo nije jasno zašto ni grad ni država ne poduzmu ništa da bi se to sredilo, nego se pederski žica lova od pretplatnika i raje i puca na njihove emocije.
Zašto Bandići i slični (Šarinić se usudi tražiti od grada Samobora da mu plati zemljište za vikendicu!?) ulažu u benzinske pumpe, garaže, stadione i slična (doduše – isplativa, ali ne svima nego samo njima) sranja, a trudnice idu doma s lišajevima i kugom.
I ne kužim koja je fora uložit u osmišljavanje toga dva milijuna kuna, reklamiranje u tisku i na bilbordima desetak, na televiziji bar dvadeset i još platit troškove estradnjacima koji baš i neće spavati u hostelu u Remetincu i jest sendviče.
I sve to ima neku logiku, i još će neki ljudi masno zaradit na tome…
Meni je to malo bljaki, vrijeđanje poštenih ljudi koji nikad neće sjediti u saboru, krasti na vlasti niti biti na naslovnicama...
Vidite li bolje rješenje…
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Citat dana:
“Mogao sam raditi kao profesor, magistrirati, doktorirati, baviti se politikom, ali me to nije zanimalo.”
Mate Bulić, autor pjesme “Nije čaša kriva što je čaša”
S takvim si tekstovima i gradonačelnik mogo bit...
Post je objavljen 05.02.2008. u 16:16 sati.