Marketing
Goodbye to all those rainy nights,there ain't nothing gonna get in my way,goodbye so long,I'm moving on...
Danas me pucaju čudne misli,ozbiljnija razmišljanja.Mislin da san se prominila,puno toga kod mene se prominilo.Svatila san da je moj život,ko i život svih nas, samo jedan put u kojem se isprepliču tuga i veselje.Život nije uvik fer,ali nekad i kad se najmanje nadamo da će nan kreniti bolje tada dolazi to veselje koje nas izbavi iz depresije,bila to samo jedna rič,zagrljaj,pogled ili nešto više...
Moj život je tek počeja i ista tako ima dobro i loše strane.Ali mene svaki poraz čini jačon.Iz svakog poraza naučin nešto novo,a ako neču učiti na svojin greškan na čigovin ču onda!
Puno puti mi se desilo da nis imala volje za ništa,da bi se zatvorila u svoju sobu i žalila samu sebe...ali to nekad ne pomaže,nekad pomogne.Ali zašto toliko žaliti?Život je igra bez granica,triba ga prihvatiti i sam kovati svoju sudbinu.I koliko god mislila kako me svaki put dotuče kad čujen svađu u kući,ružne riči i tako iz dana u dan sve isto živin koliko se more sa smješkon na licu.Jer znan da tamo gori me neko gleda i čuva.Nekad me toliko naživcira sve u životu i obitelj,i ljubav,i prijateljstvo,ali se onda sitin da na von svitu postoju igore stvari.Kad samo pogledaš što se izdogađalo u zadnje vrime srce ti stane i ne moreš da ne zahvališ onom ko te čuva.
U životu triba naučiti reči:"Oprosti!" Triba naučiti kako davati sebe,kako druge usričiti,a ne čekati da tebi neko pomogne.Pomaže kad znaš da si nekomu pomoga,kad znaš da te neko gleda kao pravog prijatelja.Triba se znati veseliti zbog sriče drugih."Sve se vrača,sve se plača!"
Ja pokušavan svoj život dovesti u red.Ali s tin ne želin sve ostaviti pa iznova.Želin popraviti što se popraviti da.Nadan se da ču uspiti,jer napokon mislin da san dobila ono malo samopouzdanja.I kad buden spremna krečen u nove pobijede a i poraze.
Uovon postu također želin spomeniti Branimira vugdeliju.Poginija je vo lito.Nis ga osobno poznivala,ali kad san poslušala par pisam,čula njegov glas,vidila njegove prilipe oči...oman san ga zavolila.Taj njegov pogled,ima nešto u njemu.I
ima je smisla za muziku.Ža mi je što ga više nema,valjda tako mora biti.On i njegova grupa Embrio su vratili nadu u hrvatsku gotich-rock scenu.Svi vi koji ovo čitate tribali bi te pojti viti nešto o grupi Embrio i njihovon preminulon pivaču Brani.Nečete požaliti.
A sa giban ča na ručak i sobu mi napokon počinju sređivati...jedva čekan novi namještaj!!!Samo da ne saznadu da danas nis bila u školi nego pijuckala cilo jutro kafu u mm-s sa sestron i Antonijon... ne znan zašto je ovaj post ispa ovakav ali eto...uživajte.
R.I.P. Branimir Vugdelija
Post je objavljen 05.02.2008. u 14:18 sati.