Pregled posta

IDEMO SE MAŠKARAT U ZADNJI ČAS

Dan prije pokladnog utorka, kod mene nastupa stressssssssssss
Tada obično uleti mlađi Bojs i kaže: "Mama, sutra su maškare u školi. Moran poć nešto kupit za maškare!"
Polako se počinje dizati ona crvena masa u epruveti.....striljam očima...dođe mi da ga salamaštran!
Ma, ne bi me bilo briga, ali prije 10 dana sam ga lipo pitala šta bi on želija bit za maškare.
"Nemoj me sad ništa pitat!... Neznam sad...ima još vrimena....smislit ću nešto..."
I dođe zadnji dan, a ideja još nije sinula i sad triba poć pritraživat dućane, razgledavat ostatke ostataka i ideja će moooožda sinuti. A ne,ne,ne, dragi moj! Nigdi se ne ide dok ne smisliš ideju! Prvo ideja, pa onda idemo u potragu! Ako išta nađemo.
Znam!! Bit ću - V - KAO VENDETTA!!!! .... Garant, većina vas nema pojma ko je to. E, pa to vam je glavna faca u jednom stripu koji se tako zove, a u prijevodu znaći - O - KAO OSVETA.
I sad ti poj nađi kostim za tu facu!! Grrrrmbh!
Dobro, dobro...razradili smo strategiju...moglo bi bit nešto od toga. .I bit će. Nešto smo kupili, nešto smo imali, ostalo improvizacija i sutra ćete vidit kako je ispalo.

Sitila san se kako smo se mi nekad davno maškaravali. Kao da je bilo za kupit kostima i rekvizita za maškare?
Kako da ne!?!
Kad bi nam šunilo za poć u maškare, otvorili bi materin ili babin ormar i vadili staru robu, spavaćice, marame, merliće,stolnjake, šešire, rukavice. Sve to bi lipo nabacili na sebe, priko lica neku maramu kroz koju si moga vidit da se ne razbiješ dok hodaš, a na glavu slamnati šešir. Boršicu u ruke i kreni u pohod na selo. Od kuće do kuće...svega bi dobili..jabuka, naranči, jaja (čak!?), bonbona ,a ako bi bilo šta munite (sitniš) onda bi ga zabadali u neku jabuku, ili u boršicu pa bi svako malo šuškali...a kako se munita punila tako je i šuškanje bilo lipše za čut.
Ajme, koje su to bile kreacije! A troke Versace, Koko Chanell, ma niko nam nije bija ravan. Evo, uvjerite se i sami kako su izgledale male maškare prije 35 godin:


Ovo san sa mojin rodicama i njihovin prijateljicama u Kaštel Gomilici. Neću van reć koja san ja. Niko me nesmi pripoznat! To i je bilo najbitnije od svega - NE SMI TE NIKO PRIPOZNAT!
Jedanput me vlastita mater nije pripoznala. Otišla san kod prijateljice i tamo smo se maškarale. Opet isti sistem. Šešir, marama priko lica, spavaćica priko svega. I pokucamo na vrata od moje kuće. Čulo se iznutra - Napriiiiid! Ušle smo, mama je sidila za Singericon i nešto šila...."Ohohoho, stigle ste maškare! Ajde dođite naprid, nešto ću vam dat! "
I došle smo di kužine...ni riči progovorit, jer će me pripoznat po glasu...i kad nam je dala Spearmint žvakalice, nisan više mogla izdržat i pukla san od smija! "Ma vidi ti njih! Kako ste me privarile!" - A ko zna, more bit da me i pripoznala, ma nije tila pokazat.
U tinejđerskim godinama, mašta je pala na niske grane. Sićan se da san jedanput obukla didin mantel i šešir, i još stavila oni nos sa brkovima i očalima - i to je bila kao muška maska. Nisan uspila doć do te slike, zgrabila je prija koja je tada bila sa mnom u tu mušku kumpaniju. Ma san našla jednu lošije kvalitete, također iz tih omladinskih dana. Bilo je to vrime kad san tila poć u mornare, a prija je obukla oni didin mantel i šešir i glumila dektivu.


Ekipa na maskenbalu u Domu omladine u Solinu, prije 25 godina. Neš ti, šta smo se umaškarali!

Nakon tih dana, nastupija je period mraka po pitanju maškaravanja. Taj period mraka potrajao je sve dok nisam počela maškarat moje Bojsove. Oni su bili puni ideja koje smo podržavali i opet bi se našlo nešto u ormaru, prikrajalo, crtalo po licu, poneki rekvizit kao oružje, jer dečki su morali bit opasni i štrašni. I opet je carevala improvizacija "Uradi sam".


NAPOMENA: OBITELJSKE FOTOGRAFIJE DJECE SAM IZBRISALA ZBOG SUMNJE U ZLOUPORABU ISTIH

I tako svake godine, dan prije pokladnog utorka, u našem domu vlada stresssssss, smišljaju se ideje u zadnji čas, prekapaju se ormari, vade stare zalihe, pohode šoping centri u potrazi za nekakvim rekvizitima, pa se nešto prekraja, krpa...raste uzbuđenje...
Moram priznat, da je zadnjih par godina taj stressss sve manji. Stariji Bojs obično nešto zaglumi, u stilu: "Ahhh, to je bezveze! Oni u mojoj školi (Umjetnička) bi se svi tili obuć u stilu ludih 70-tih." - "E, pa to je baš fora! Naćemo nešto po ormarima!" - kažem oduševljeno - "Bah! E, ja baš neću kako svi oće! Ja ću bit pooooseeeebaaaan!" -
Još neznam šta je smislija, ali mi je maloprije obznanija da ga probudim oko 8 uri. Možda će smišljat sutra ujutro?
Vidi ti koja je ura?!? Triba poć na spavanje! Sutra ujutro me opet čeka stresssssssssssssssss



LAKU NOĆ I SLATKO SPAVAJTE!
I ako budete nešto ružno sanjali okrenite kušin na drugu stranu, jer na drugoj strani skrivaju se slatki snovi.




Post je objavljen 05.02.2008. u 00:13 sati.