Marketing
Burial - Untrue (Album of the Year 2007)
Burial - Untrue (2007)
Country: UK
Genre: UK Garage, Dubstep, Abstract
Year: 2007
Quality: FLAC (tracks), lossless
Time: 50 minutes 28 seconds
Tracklist:
1. Burial - Untitled (0:46)
2. Burial - Archangel (3:58)
3. Burial - Near Dark (3:54)
4. Burial - Ghost Hardware (4:53)
5. Burial - Endorphin (2:57)
6. Burial - Etched Headplate (5:59)
7. Burial - In McDonalds (2:07)
8. Burial - Untrue (6:16)
9. Burial - Shell Of Light (4:40)
10. Burial - Dog Shelter (2:59)
11. Burial - Homeless (5:20)
12. Burial - UK (1:40)
13. Burial - Raver (4:59)
http://rapidshare.com/files/88866665/Buria...ntrue.part1.rar
http://rapidshare.com/files/88878631/Buria...ntrue.part2.rar
http://rapidshare.com/files/88897073/Buria...ntrue.part3.rar
Burial – Untrue (Hyperdub, 2007)
“Najveći kapital leži u tome što niko ne zna ko je Nindža. Tajni i(n)dentitet.” Sećate li se ove replike druga Klaje iz najšarmantnijeg domaćeg filma?
E pa na tu kartu misterioznosti, (svojevremeno su je uspešno kreirali i eksploatisali The Residents) igra i londonski producent skriven pod pseudonimom Berial (Burial) koji je krajem prošle godine zasluženo pokupio unisone hvalospeve, ne samo publikacija specijalizovanih za elektronsku muziku, već i većine magazina alternativnog pop-rok profila. Ko je, dođavola, taj Berial? Ako krenete da rovarite po internetu u potrazi za informacijama, nećete se baš ovajditi. Berial ne nastupa, ne slika se, skoro nikad ne daje intervjue i tvrdi da svega nekolicina ljudi iz njegovog okruženja zna da se bavi muzikom.
Svakako da pribegavanje misterioznosti intrigira, ali daleko od toga da se ovde radi o manipulaciji bez pokrića. Prva spadam u osobe koja elektronsku muziku uglavnom doživljava kao beskrvnu, bezosećajnu, ponekad mentalno iscrpljujuću. Šta, dakle, nekome ko nije verziran u mikro promene i devijacije u domenu elektronske muzike znači još jedan njen novi derivat - dabstep, osim da ovaj podžanr u Berialu dobija svog potencijalnog kandidata za ufur u glavni tok? I kako je ova sumorna muzika uspela da zapadne za uvo mnogima, kad Berijalovo oružje nije ni hitična, ni klupska, već pre after-parti muzika, koja je nastala i sluša se u samoći noći, u noćnom busu, kolima?
Možda je tajna u začuđujućem spoju emotivnosti, atmosferičnosti, urbane paranoje i izolacije. Berial transponuje posustali trip-hop i džangl žanr u 21. vek – jednolična bit matrica i potmuli, dab ritam basa preko kojih su razliveni vokalni semplovi u vidu iskidanih rečenice koje lebde u vazduhu, zvuci radio stanica koje se mešaju, arsenal raznih šumova poput krckanja starih ploča i prelepljenih traka, pucketanja vatre, padanja kiše.
Untrue je mutirani zvučni mozaik pospanih blokova zgrada pritisnutih maglom, pustih parkinga oko šoping molova, treperavog uličnog osvetljenja, mokrih ulica, mračnih haustora i prljavštine velegrada, koliko i zvezdanih putovanja s onu stranu sna i svesti.
Mada album najbolje funkcioniše u komadu (danas redak kvalitet), pojedinačnih sjajnih pesama ima pregršt: eterični umeci In McDonalds, Endorphin, Dog Shelter i UK, lišeni ritma, sa čudno pulsirajućim klavijaturama i lelulajavim ženskim glasovima u "4AD" tradiciji, smenjuju se sa bržim pesmama ne dozvoljavajući da se one pretope u jednu, dajući albumu dinamiku, a istovremeno odmarajući slušaoce.
Ponekad su vokalni fragmenti tako ukrojeni da stvaraju smislenu narativnu celinu, kao u potencijalnom klupskom hitu Archangel ili naslovnoj Untrue, koja se približava konceptu klasične srceparajuće pop pesme, stihovima “Girl/ It's the way I feel inside/ And it’s all, because you lied” dok je muzička matrica nabijena atmosferom nadolazeće oluje.
Koliko god se trudili da opišete muziku Beriala neće vam uspeti. Ona ima uzbudljivo, mračno, opčinjavajuće, sedativno i nadasve zavisničko dejstvo. Noćna šetnja po gradu, a da ne morate da mrdnete iz kuće. Saundtrek za potencijalni SF noir film.
Please, believe the hype!
Ksenija Mladenović
Post je objavljen 03.02.2008. u 22:39 sati.