Marketing
napiti se i napraviti nešto suludo.
..silno trebam jer dugo nisam. jer sam u začaranom krugu s nedostatkom stupa realnosti koji me probija i puni. što nedostaje tome, ne morate me pitati, naprosto mi uzburkava glavu i naplavljuje tijelo. grebe me život u lubanji. slušam piano magic i ne mogu bez podsmijeha pomisliti u pessoa modusu: tražim, ne nalazim. želim, ne dobivam. idem, ne dolazim. idem, ne odlazim. vidim, ne gledam. pričam, ne shvaćam. diram, ne osjećam.
moćne gomilice takvih konstrukcija. toliko žilavog čemera malog formata. da, na ljudima su najjače njihove slabosti.
odumiranje glave, rekla bih sebe, ali manjka objektivnosti. drugo me ne zanima i mogla bih, boreći se za još jedan zalogaj zraka, prerezati lice od uha do uha kratkotrajnim meridijanom sreće. očajni i tužni postovi, plačite sa mnom i smijte se meni koja plačem riječima, ne suzama što smatram degeneracijom sebe jer tko sam ja da škropim išta svojim mlakim izlučevinama. tjelesna temperatura donosi seksualno ugrožene misli. psihička derutnost. znakovi slabosti su zapravo znakovi života. sad sam sretna već nekoliko dana a pod srećom poimam netugu, neočaj. izostanak ne-sreće, samo to. ništa me se ne dotiče zaslugom nepropusnog sloja priče oko sebe. jedva išta. ali osjećam se voljeno. neizrecivo, neimenovljivo, nepobitno. usađujem vam sebe u glavu ako ste doprli dovamo s tekstom. sad sam vam u glavi i nemam što isporučiti, osim možda poetičnog putopisa bicikliranja kroz šumu i selo u kojem baš i nisam odrasla jer sam propustila sve zanimljivo, osim neuračunljive samoće i obezvrjeđenja svega s čim/kim stupam u podulji kontakt. u psihijatriji bi rekli zatravljeni, sravnjeni afekt. efektna sintagma iako jetrena jer ne podnosim više ništa, nijedan ubod koji liči na procjenu ili prijeki pogled, ponajmanje samoću kao puno okrutniju kaznu. ako sada napišem ono što zbilja mislim o sebi i svemu bez mene i svemu plus ja, ostala bi praznina, negativni prostor.
jebenosranje. jebenosranje. jebenosranje. svi uglas: jebenosranje. oslobađajuće je i zamišljam se na pozornici kako ponavljam: jebenosranje. jednom sam trebala pročitati svoju najbanalniju priču na svijetu u buksi i nakon toga nisam napisala nijednu priču, jer u ključnom trenutku nisam zaprijetila u reflektor: prosut ću svoje jebenosranje. sad zamišljam kakvo je to sranje koji bi bilo jebeno, koprofiličari? izbrisala bih ovo jebenosranje ali znam da bih napravila novo jebenosranje iako mi je trenutno do vrška glave istog, i da, ja, ja jesam attention whore zato molim uskraćenje onog što me potkrepljuje
tužna sam tužna sam tužna
jesam li
sretna sam brzo se snalazim u sreći
mrzim te mrzim tebe
mrzim se mrzim vas
mrzim mržnju
volim te volim tebe
volim mrziti mržnju
nježnu mržnju i nasilnu ljubav
volim voditi mržnju
mrzim voditi ljubav
volim voditi omraženu ljubav
sreća je u meni i donosim vam sreću
nesreća je daleko izvan mene i odnosim vam tugu
ja sam u vama i raznosim vam glavu
to je moj nepropusni sloj. svaka riječ i misao reverberira i nastaje bezvrijedno crnilo bijele podloge a fali mi krakova za hobotnicu.
moj mačak ima moje lice. bok.
Post je objavljen 03.02.2008. u 20:02 sati.