Da došao je taj dan kao što vecina vas i zna..iako sam jucer cijeli dan bila kao da sam na iglama..vrištala sam na sve što mi nije odgovaralo..stalno sam cekala vecer..da dođem na net i stoji mail i odgovor koji sam ja željela..
Evo reci cu ma šta je bilo..iako tu soluciju opce nisam racunala..nije mi to palo na pamet..nije mi se javio..da nije..ne znam zašto..možda je procitao mail..i nije želio odgovorit kad je vidio šta sam napisala..ne znam..ludim..stalno razmišljam šta cu sad..jucer sam mu poslala i slike..i ono ocekivala sam da ce mi bar odgovorit..pa makar to bilo i negativno..jendostavno ne znam šta dalje..
Kako cu se sutra opet probudit i da mi na pamet padne da on nije htio d ami odgovori..ne znam..nemam više ni rijeci kojima bi mogla opisat kako se sad osjecam..bed i bed i samo bed..ocekivala sam ako nije jucer odgovorio da ce možda danas odgovorit..ali ne nije ni danas..
Ali opet kao da nisam skroz potonula..ono nije mi baš toliki bed..jel opet postoji ona nada..jel može biti da ga je nešto sprijecilo da mi odgovori..možda nije još ni procitao mail..ali opet to su samo nagađanja..koliko se mogu pouzdati u to..ne znam..sve mi je cudno..tako se jadno osjecam..imam osjecaj da sam možda malo previše požurila..i da sam pretjerala kao i puno puta do sad..a opet jedan drug dio mene ne misli tako..drugi vjeruje da on nije procitao taj mail..i da ga je nešto sprijecilo i da ce imat reakciju na mail kakvu ja ocekujem..cijelo vrijeme je neka dvojba u meni..
Svi moj koji znaju za njega..kažu da sam "glupa" i da prestanem mislit loše kad god ima nade za mislit loše..a baš sam o tome i razmišljala jel puno puta sam to do sad napravila..ali to radim nesvjesno..nemam opce osjecaj dok mi netko ne kaže tako nešto..
Jedan decko me danas iznenadio svojoj reakcijom na to kad sam rekla da mi "romanticni" nije ništa odgovorio..on je na to stao i gledao u mene..i onak ti si luda..ja onak zašto..a on pa de malo razmisli..ono poslala si mu mail u kojem si rekla da ti je stalo do njega..pa možda je decko se iznenadio i ne zna šta odgovorit..i nama deckima nekad nije lako kad nas vi iznenadite moramo i mi puno puta razmišljat šta odgovrit..i reko mi je de smiri se nemoj se bezveze živicrat..i dobro znaš da ce ti odgovorit..po svim ovo mailovima koje ti je poslao moralo bi mu stat na bio koji nacin..
Da danas sam doživjela nešto jako cudno..onak sjedim sa frendom i frendicom na kavi i pricamo i ono sve normalno..kao da nisam u bedu..sve super mi se smijemo pricamo sve super...i onda odjednom nešto u meni..imala sam osjecaj kao da su dvije osobe u meni..onako u trenu sam se smijala i kao da je nešto u meni pitalo me"de šta se smiješ kad ti nije odgovorio na mail koji toliko dugo cekaš" i onak ja kad da sam stala u trenu..i nisam mogla vjerovat..ono ja se smijem a on mi se nije javio..i baš sam malo razmišljala o tome malo..i shvatila sam šta je to bilo..te"dvije osobe"..pa to je moje srce i mozak..mozak nastavlaj život dalje..smije se i nastavlja normalno..a srce pati..i ne da mozgu da nastvalja i ne obazire se na to što mi nije odgovorio..i sama vam ne mogu reci šta prevladava trenutno..srce ili mozak..jel ne znam..ali uglavnom je nešto od toga..ne mogu sljedit mozak i ici za njim..ne mogu odbacit srca jel nisam takva osoba koja nešto radi bez srca a još pogotove ovakve stvari..a opet ne mogu ici samo srcem..jel ipak treba mi i mozak da znam kako da nastavim dalje..
Sinoc kao da sam imala neki osjecaj da ce biti tako nešto što nisam ocekivala..izašla sam van sinoc..i svekog trenutka mi je bio u glavi..svaki decko koje se smijao oko mene podsjecao me na njega..i onda jedna pjesma koja me staršno podsjetila na njega..neopisivno..onak sjela sam..i trusila se da nitko ne vidi kako mi je..smijala sam se..ali u duši sam plakala..i onda se potkrala jedna mala suza..koja je niz moj obraz kliznila onako hladno..a ja se u tom trenu nisam ni trudila sakrit ju..pustila sam ju..nisam je zaustavljala..i onda je krenila još jedna i još jedna..sve dok je trajala ta pjesma tekle su..a moni u grlu..nopisiva bol me uhvatila..nisam mogla gutat..i dok je suza suzu tjerala..ja sam zatvorila oci..i svega se opet sjetila..svakog pogleda..osmijeha..maila...sms-a..svega..i onda odjednom neka topila oko mene..neciji glas koji mi je na uho šapnio "mala bit ce dobro javit ce se" i topli zagrljaj..ONA..bila je tu kao i puno puta u mom životu..imala sam osjecaj da mi je baš to trebalo u tom trenu..onak kao da mi je teret pao sa srca..u trenu mi je prošla misao glavom..nisam sama..ONA je tu..ne želim joj upropastit vecer..stalo joj je do mene..i znam kako bi se ja osjecala da ONA place kraj mene..digla sam glavu i rekla "da hoce javit ce se"(iako u tom trenu nisam to i mislila nego sam rekla zbog nje)..ali bilo me je puno lakše..uhvatila me za ruku i rekla mi je "de mala ne seri znaš da mene moj predosjecaj u vezi tebe i tvojih decki nikad ne vara"..i na to sam se nasmijala..obisala suzu i digla glavu i pokazala svima koliko sam hrabra..uspila sam..iako sam na tren izgubila kontrolu nad svojim osjecajima..ali ipak nastvila sam dalje..
Tako cu i sutra dici glavu i hrabro nastaviti..
pusaaa svima od izgubljene u ljubavi
Post je objavljen 03.02.2008. u 18:32 sati.