LEUTE MOJ
Dogodilo se to jednoga dana u misecu,
tamo neke teške godine,
osta si sam,
napušten brod,
leute moj.
Rastočija si se
ka barilo,
leute moj.
I mriža je sagnjila,
leute moj,
osta si sam,
napušten brod.
Suze su nestale
iz tila tvog,
leute moj.
A sićanja naviru,
leute moj,
osta si sam,
tužan i tih.
Brodovi su isti ka i ljudi
zlu moru daju život svoj.
(Za tobom umiru.)
Brodovi su isti ka i ljudi
za suzu daju suze dvi.
(Za tobom umiru.)
Dogodilo se to jednoga dana u misecu,
tamo neke teške godine,
Toma Bebić
Na slikama je leut Tome Bebića. Prije točno godinu dana u Slobodnoj Dalmaciji je izaša članak o spašavanju leuta. Snimljen je i prilog za TV.
Leut je triba bit pribačen u škver kod kalafata koji će ga obnovit. Snimanju priloga bija je prisutan i Tomin sin koji je rekao da mu je želja da brod zaplovi i da služi za kratka ljetna krstarenja po srednjedalmatinskom akvatoriju uz dalmatinske specijalitete i Tominu glazbu. Bio bi to spomenik Tomi i njegovoj poeziji.
Leut i dalje stoji napušten.
Sam.
Propada.
Malo – pomalo rastočit će se ka barilo.
Tužno ga je vidit.
Tužno.
Jer drveni brod ima dušu.
Jer, brodovi su ka i ljudi.
Moru daju život svoj.
Post je objavljen 04.02.2008. u 07:18 sati.