Ovo je jedan od onih dana kad skoro pa uopće nisam gladna.
No, sad ipak jesam i morat ću se odlijepiti od ove proklete stvari i otići jesti.
Divovski prišt.
Gucci kao Lassie.
Razgovor za job.
Imala napad privremenog pogrešnog uvjerenja, zurenja u natječaje za posao u P-C, što nema ama baš nikakvog smisla. Bilo je lakše kad sam skopčala da ja tamo ne živim iako bi baš mogla i da šta bi oni sa mnom.
Iako, što me koštalo da pišem na
Mme la Présidente du Conseil Régional de P-C
Direction des Ressources Humaines
15, rue de l'Ancienne Comédie
BP 575 - 86021 Poitiers Cedex
Možda mi daju neku pomoć za psihički poremećene osobe. Od toga se vjerojatno može pristojno živjeti.
Ali imam ja svoju zemlju.
U koju se možda vraćam sutra.
Nadam se na neki bakalar. I na neki alkohol s tobom.
Jučer urota, mala revolucija na francuskom, od sad sve radimo grupno.
Možda to nije bilo potrebno. Možda nije bilo.... ali....
Io non ne posso proprio piu
Bolje bi bilo da se bave drugim stvarima. Prenapuhavanje.
Užasno užasno užasno Otvoreno.
Zanimljivo što sam pola sata prije toga gledala sličnu emisiju na SLO1.
Svatko sebi na mlin.
Čekamo sutra.
Čekamo drugi tjedan (ponedjeljak - utorak o kojima ovisi i srijeda).
Išla bih negdje.
Idem u kino.
Ouvre-moi, ouvre-moi la porte
Oh! Okružite se mnome!
Post je objavljen 31.01.2008. u 18:07 sati.