Marketing
Otrovnice, majmuni, estrada - jedan dan u zoološkom...
Svako si jutro skuham kavu.
Pritom obavezno prospem pol od druge žličice šećera na špaher.
Mislim da me trese neki poluparkinson.
Parkindaughter?
Možda zato jer je rano...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dva nagradna dana godišnjeg obilato koristim za izbjegavanje posla u bilo kakvom obliku i druženje s minijaturnim čovječuljkom savršeno oblih obraščića koji obožava kad ga stavim na ramena.
Što uzrokuje često ispadanje komada pekmeza iz krafne kad se počoham po tikvi u nekom otmjenijem i inom društvu.
Da ne spominjem strah od prhuta koji se pokazao neosnovanim.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Šmrkljivoje Zelenko ima još jedan fetiš osim krafana.
Kinder jaja.
Džaba «Tata Jiba» (kad će više to r počet izgovarat, rrrrrrrrrrrrr.....) kuha svoje naširoko poznate 'kozice na burazu a la cart(man)', kad se Slinivoj navuko na plastično-čokoladno prokletstvo s komadima igračaka veličine i oblika batrljaka turbo termita.
Majstor uči i nove trikove.
Kad odemo van, čim ugleda kiosk ili dućan zaurla „Jaje jaje jajeeee“ uz suze krokodilske.
Onda Padre pedagoško didaktičko psihološki pristupi problemu (kad se sjetim da sam iz sva ta tri ispita na faksu imao labavu duju na lijepe oči i čistu kosu), i objasni Minimoju da će dobit kad dođemo doma iza ručka, ali da se sad mora istrčat da se umori i napravi mjesta za povrćad.
Onda se kod drugog kioska Junior zadere «Piti!», a kako tata u 80% slučajeva zaboravi sok (ili se isti izlije po ruksaku ili džepu), onda isti stane i uzme neki od đusova.
I kad platim, Mališa uz očajni urlik zagrli nekog stričeka ili tetu koja stoji iza tebe i rumeneći počne ridat «Jajeeeee!!!».
Prokleto podsjeća na ovu reklamu, ali istina je...
I dok te bakica i teta iz kioska gledaju pogledom «Vidi pederčine škrte, na djetetu štedi, smrade, kuća ti se triput zapalila...» ti kupuješ prokletinju, a nasmiješeno čedo ga ne pušta iz ispružene ruke i davi da mu ga otvoriš ili mu se pak samo divi.
Sreća pa je fascinacija igračkom veća od one čokoladom, pa siroče misli da u pakiranju ima samo pol čokolade.
Jer ja drugu odma progutam.
Zbog njegovog zdravlja, naravno...
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Bili smo tako u Maksimiru i divili se maštovitim kuharima (pročitat što ima na meniju!).
By ribafish
Obavezno je i zaustavljanje u paviljonu s jekom di urlamo i lupamo nogama te pušemo (ja) i razbijamo (on) balone od sapunice.
Bravurozan izum.
Oduševljenje ne prestaje.
Šteta što nam je mama zabranila puhanje u zatvorenom, ali TV se ionako morao oprat...
Nisam ja prolio, Rok je!
By ribafish
Rok inače od inih gripa mi virozla šmrće pol zime i onda mu izlijeću šmrklje u svim bojama spektra.
Problem je to što Rocher ne zna ispuhnut nos, pa sve moraš manualno.
A niko ne nosi štapić za uši u Maksimir, ne...
Tata inače nema problema sa svojim šmrkljima, dapače, ali tuđi mu mam dižu želudac za 20 centimetara.
Nema pomoći.
Ali nema ni predaje, pa mu iz jose njose prstom vadim nešto veličine i viskoziteta gruzijskog gumenog bombona.
A u nedostatku maramice (oće to), to isto zgrožen ostavljam na listu escherichie vulgaris bukvidis ili kak god se zove biljka uz stazu.
Zeleno na zeleno.
Možda se pelca...
Ono, mijenja Riba pelene, čisti zube, vadi smeđe skoreno iz ušiju...
Al musuri... Mama...
Nevjerojatna je činjenica da ću svom djetetu do pete godina na silu vadit prstima šmrklje iz nosa, a onda mu sljedećih 50 govorit kak nije pristojno gurat prste u nos...
Ah te norme...
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Na ulazu u zološki klanjamo se barba Miji koji je zaslužan za zvjerinjak.
To je fora igra riječi jer Rok obožava zmije koje zove „Mije“, a Mijo je osnovao ZOO... Kužite, ono, mije – mijo...
Damn, ja i moji vicevi...
By ribafish
Pa se slikamo ispred najopakijeg kaveza.
Ajmo pokazat lavu i lavici da nas nije strah, ko je faca, a!
By ribafish
Dobro, trebalo se i lavove vidit u pozadini, al nemreš sad sve...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kad sam bio mladić, dok gradonačelnik još nije ni asfalt vidio, a kamoli gazao po njemu, skupljalo se Životinjsko carstvo.
Pa se znalo nabrojat svu živinu koje je bilo na 250 slički.
Od volvoksa do gorile.
Ali tamo nije bilo ovih čudesa!!!
Pošto vam ova životinja?
By ribafish
Suči ti svoje brčine, somino...
By ribafish
Trgovačka škola, dva razreda, pekari i ogrličari???
By ribafish
Tu su i reklame za neke koncerte, ah ta estrada...
Još i tipfeler imaju...
By ribafish
I, konačno, „Mijeee!“
By ribafish
Pozlilo mijeee od svih reptila pa smo zbrisali na sunce, a Ljeniguzivoje mi šireći ruke uleti „Buba, buba, buba“.
To je znak da mu se više ne hoda (pomaže samo ako pobegneš pa se sakriješ iza nečeg. Dvaput...), pa idemo gore na ramena jer je Manipulatorislav u stanju leć i durit se do mraka.
By ribafish
„Će budeš ćelav, će ne raste ništa, će mrtvo telo da bude, ko Sibir 1910.“, ko da mrmlja Rok dok mi olfo traži vaške a mi suncem okupani pičimo prema gradu i pjevamo „Bila mama Kukunka“ i „Roook razgraditelj, naravno da možemo“...
Baš je dobra ta stvar Bob graditelj, al samo do refrena.
Ko da ju je Burnać pisal.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Bokte, ovo će mi slatko malo i moje za pet godina krast pare za stripove i sličice fudbalera i timova.
Da ne spominjem kako će skužit Alan Fordove, Talične i Matakovića i NE vraćat ih na stalažu po abecedi...
Kako sam star.
Ali kako sam tek prokleto ponosan!!!
Post je objavljen 31.01.2008. u 12:01 sati.