U ovom gradu koji nema kraja,
Ipak dani idu i sedmice lete,
I prije nego se okreneš, godina je prošla.
I nikada se ne viđamo sa starim prijateljma,
Jer je život brza i strašna trka,
On zna jako dobro da ga volim,
Kao i u danima kad sam dolazio kod njega.
I on je dolazio kod mene, ali smo tada bili mladi,
A sada smo zauzeti, umorni ljudi.
Umorni od igranja ove glupe igre,
Umorni od pokušaja da se probijemo.
"Sutra ću kažem! "nazvati Jima
I pokazat ću mu da mislim na njega."
Ali sutra dođe i ode,
a udaljenost između nas raste i raste.
Tu blizu, ipak miljama daleko,
"Evo vam telegram gospodine," "Jim je danas umro."
I to je ono što dobijemo i zaslužimo na kraju.
Tu blizu, nestao je prijatelj.
Ne zaboravi da uvijek kažeš ono što misliš.
Ako nekoga voliš, reci mu.
Nemoj se bojati da kažeš ono što osjećaš.
Posegni i reci nekome šta ti znači.
Jer kada odlučiš da je pravo vrijeme,
Možda će biti suviše kasno.
Iskoristi dan. Ne žali ni za čim.
I što je najvažnije, ostani uz svoje prijatelje
I porodicu, jer su ti oni pomogli
Da postaneš ona osoba koja si danas.
Post je objavljen 30.01.2008. u 13:41 sati.