mislio sam da ne pisem nista... jer sam i sinoc previse zamracio...
dogodilo se svasta jucer pa i nije bilo ni snage, ali ni hrabrosti ista pisati, jer bih rekao svasta i znam da ne bi bilo dobro...
tako je bolje nakon "prespavane" noci, malo sjesti i razmisliti..
ovo "prespavane", znaju neke osobe kada su dobile poruku.. heh... oprosti...
sta reci?
evo ga 30.1.,, 6 mjeseci od kada su mato, tomo jovanovac i tomo lesic poginuli...
tko me poznaje sve ce skuziti u toj jednoj recenici...
ali nikada nije sve tako lako, a ovo jos manje... jer,, ne znam,... jos uvijek se ne mogu oteti dojmu da.... da je to sve nestvarno... da.....
ma tesko je objasniti..
nesto cujes, vidis, dozivis... i znas da je to tako, ali pokusavas sebi objasniti neke stvari... pa trazis svaku sitnicu za koju bi se mogao uhvatiti... razmisljas,, iako sam ih sve vidio na postelji, onako mirne,, razmisljas:: pa jebem mu, nisam ja njih vidio u skrinjama onaj dan kada su sahranjeni... MOZDA oni...
zvuci bolesno, ali trazis sebi neko objasnjenje, hvatas se za sve... iako ZNAS da je to sve samo iluzija, da je to samo tvoje bolesno razmisljanje,,, ali ipak....
ma, pretesko je opisati to... ali dobro...
necu nista previse srat, vjerovatno sam dosadan, ali nije zbog toga (zaboli me za one kojima je ovo dosadno!), nego zato sto nemam snage...
mogao bih napisati milijun nasih dogadjaja, ali necu...
sinoc mi je jedna osoba rekla da ih malo pustim, da vjerovatno ni oni ne zele da ja budem pretuzan... pa cu i poslusati...
eto,, samo nek' se zna,, DA SE NIKADA NE ZABORAVI...
30.07.2007. ponedjeljak
u prometnoj nesreci poginula moja tri prijatelja, a od toga, moja dva brata!
Mato Lukic
Tomislav Jovanovac
Tomislav Lesic
odmarajte se braco, odmarajte se u miru... a znate koliko vas volim...
Post je objavljen 30.01.2008. u 09:52 sati.