Najljepše vam se zahvaljujem na podršci
koju ste mi pružili, dragi prijatelji blogeri,
a hvala i vama, anonimci, što me posjećujete,
ma kakve god komentare ostavljali. Oni su odraz
vašeg karaktera i kulture.
Baterije se polako pune, svaki dan nastojim
što više vremena provesti na zraku, šetnje
su sada svakodnevnica, nešto što me opušta,
odmara i daje mi snagu da idem naprijed...
Još par dana i mislim da ću ponovo biti
među vama, sa svojim stihovima i
grafikama.
Hvala vam još jednom, od srca...divno
je imati vas za prijatelje u blogosferi
i u realnom životu.