Evo van jedna sezonska pisma.
Sezona je ljubavi.
Doša nan je i taj predivni praznik - Valentinovo. Dan zaljubljenih. Blago li nan je, kako se volimo, u kakvoj idili živimo. A ne ono prije, u bivšoj Jugi, niko se nije volija, niko bija zaljubljen. Zato je i propala, vrag je odnija, i neka ju je odnija kad je bila tako bezosjećajna.
Evo mi cili dan svire ljubavne pisme na radiju. Večeras i sutra ću se isplakati ka kišna godina isprid televizije gledajući lipe ljubavne filmove. (Ajme, već mi se riga... Jebi ga, kad ja volin pucačinu i koljačinu i šta više mrtvih. Bez dvadesetak leševa mi ža šta san blejala u ekran uru i po.)
I sad da vas nešto pitan.
Kako ste se vi pripremili za to slavlje ljubavi?
Nemojte mi samo reć da niste... prominit ću mišljenje o vama...
Ja se sustavno pripreman već neko vrime.
Prvi plan je bija da proslavimo Valentinovo grupno, ka familja, fina familja iz koje frca ljubav, tako da pođemo na koncet od Gibonnija. To je bija plan.
Al mi je plan propa kad su planule karte već prvi dan i ja ostala bez. Kad sam to priopćila onoj mojoj voljenoj familji, imala san šta čut. Same izraze ljubavi.
Pa san onda prominila plan.
Primjenila san lukavu varijantu.
Strategija i taktika precizno su razrađene. Iz sata u sat, sve ide po planu. Mom. Lukavom.
Ima da izmamim bujicu ljubavi. Slap. Ma šta slap, Viktorijine slapove ljubavi.
Dakle vakav van je moj plan koji provodin u djelo.
Već nekoliko dana ne iden u spizu.
Frižider se sustavno prazni.
Lipo san ga oprala i uglancala, police se sjaje u raskoši praznine.
Jutros je mali pojia zadnji puding. Velika je sinoć posrkala zadnji jogurt. Ja popapala konzervu breskvi. Tatu dopala jabuka. Zadnja.
Jutros je osvanulo: pola majoneze u kesici, 1/3 teglice maslina, prazna tuba konšerve, jedna kockica goveđe juhe, pola kapule, nekoliko kapara (nisan brojila, čini mi se 7-8), jedno jaje (sad će mi se potuć za njega), par listića perosimula, jedna brokula (za nju nema straha) i.... gotovo. Fajrunt!
E sad. Isplanirala sam si lipo sutra ga napunit.
Pa da vidim kako me neće volit!
Baš da ih vidin kako će se razbacivat izrazima svekolike ljubavi.
Ima da me vide ka sveticu, s aureolom oko glave. Kad se pojavin ono, s punin rukama hrane.
Ali moj savršeni plan ima samo jednu manu.
Kritična točka dosegnuta je danas.
Upravo san primila telefonski poziv.
Nije bija anoniman, ali jednako zastrašujući. I prijeteći.
I glasan. Zamislite si one panične pozive na telefon 911.
Tako nekako.
Mamaaaaaa! FRIŽIDER JE PRAZAN!!!!!!
A ja očekivala poziv:
I just call to say I love you,
I just call to say how much I care.
I tako, pošlo je moje Valentinovo u papar.
Jer ako čekan do sutra, naći ću kuću punu umirućih.
A oni slabo izražavaju ljubav.
Post je objavljen 13.02.2008. u 15:00 sati.