Umorio se stari, nemoćni mlin.
Naborano je njegovo lice;
dok mu gusta, zelena brada
treperi ko tamburne žice.
Usnuo zagrljajem tišina,
ne žrvnja i ne klepeće više.
Neobično je bez njegova glasa
slušati život, što mukom diše.
Prolaze šapatom plave vode,
odajuć poštu svom starom drugu...
Nekad su pjevale skupa sa njim -
sada prolaze kroz osamu, tugu.
Svakog jutra, kad ustaje sunce,
mlinu prilazi mlinar star
štapom u ruci. I dok lulu puši,
voda i mlin, mir mu daju za dar.
Radost, tugu samo njima kaže -
prijatelji stari, oni su mu rod.
Uspomene drage pred njim stoje
i od njih iduć - bodriji mu hod.
Sutra će opet stari mlinar doć
i tako tiho šapnut pozdrav blag;
ostat će ovdje do kasno u noć
taj sjedi mlinar, dobar starac, drag.
Post je objavljen 29.01.2008. u 13:16 sati.