Znate kako se kaže: "Pazi što želiš jer bi se moglo ostvariti"?
Ja sam u subotu ujutro poželjela da ne bude gužve na poslu.
I stvarno - gužve nije bilo.
Čak nije bilo ni žive duše već nakon pola 11.
Umrla sam od dosade jer nisam imala ništa konkretno za raditi.
Malo sam prošvrljala po nekim blogovima koje inače čitam, ali kod nikoga nisam našla niti jedan novi post.
Povirila sam i na neke blogove koje inače ne čitam.
Javila sam se i jednom frendu na icq, ali je bio u nekoj raspravi pa sam odlučila da mu neću smetati.
Uglavnom, bilo mi je dosadno za poludit, jedva sam dočekala da odem doma.
U subotu navečer sam ostala prespavati kod dragog.
Moram priznati da me ugodno iznenadio.
Kupio je i upalio mirisne sviječice. I ovaj puta nismo se niti jednom posvađali ;)
Ali ipak svjesna sam da on nije osoba s kojom bi htjela provesti ostatak života.
Nije samo stvar u tome da smo ja i on dvije totalno različite osobe.
I nije stvar samo u tome da nemamo ništa zajedničko.
Malo je glupo kada ne možeš biti iskren prema svom partneru jer se bojiš sukoba.
Ne smijem mu uputiti nikakvu kritiku jer se on, u najboljem slučaju, naljuti.
Nekada toliko podivlja da me pošalje u "rodni kraj", spusti mi slušalicu ili ako je kod mene odjuri doma.
A zna se desiti i da razbija, lupa glavom o zid i slično.
Meni naravno u takvim situacijama dođe da vrištim od muke, ali moram glumiti smirenost.
Zapravo, to se već toliko puta dogodilo da mi je već to postalo "pod normalno".
Više dragog ne pokušavam zadržati kad krene doma.
Ako mi poklopi slušalicu dok razgovaramo ne zovem ga ponono nego čekam da se on meni javi.
Ne trudim se da raspravimo o tome jer znam da nema smisla.
A znam da me on na neki svoj način voli pa nemam srca da ga ostavim.
Mislim, volim i ja njega na neki način, ali jednostavno više nisam zaljubljena u njega.
I već sama sebi idem na živce zbog svega toga.
...
Danas me opet bole leđa i to jako, jedva sjedim.
Bole me i koljena. A danas imam jogu pa mi vježbanje sigurno neće biti ugodno.
...
Moji stalno navaljuju da upišem neki fakultet jer "sa srednjom školom nisi nitko i ništa".
Znam da su u pravu, pogotovo u današnje vrijeme, ali kad mi se ne da učiti.
Bila sam krenula na ekonomski fakultet, ali učenje mi nikako nije išlo pa sam odustala.
Sada bi pokušala upisati višu školu za upravnog pravnika.
Da li možda netko zna da li je jako težak taj fakultet?
Post je objavljen 29.01.2008. u 15:30 sati.