Marketing
I see a red door and I want it painted black...
Pitate me zašto ne pišen postove tako često...razlog je vrlo jednostavan,nemogu se više na ništa skoncetrirati,sve me živcira a ništa mi se ne da poduzeti u vezi toga.Sada bi mi jedini trebali pomoći prijatelji ali ni u njihovon društvu nisam kao nekad.Ništa mi više nije smišno,ne razumin ih,njihovo nekad glupo smijuljenje,kako od svake muhe radu slona...osjećan se krivon zbog toga,jer ipak su mi dragi,ali nekad jednostavno...ne znan...
ma PMS je kriv za sve,jadne mi žene,toliko toga trpimo i onda nakon svega opet budemo posrane.Od nas se očekuje da budemo svetice i kurve,da budemo jake,podnosimo sve,praštamo a nama nikad oprošteno neće biti.Zašto sve jednostavno ne može biti JEDNOSTAVNO!
Mislin se u sebi proći će ovo,opet ću to biti ja,vesela,nasmijana "glupača".
Sanjati nemoguće,željeti nemoguće.Vjerovati u nemoguće.Nadati se boljem sutra...
Kako vidiš kroz moje oči kao kroz otvorena vrata,koja te vode do moje srži di san otupila?I bez duše moj duh spava nedi di je hladno dok ga ne najdes i ne odvedes doma.Probudi me,probudi me izunutra.Spasi me.Natjeraj mi krv da poteče,ne mogu se probuditi.Prije nego propadnem spasi me.Spasi me od ništavila u koje san se pretvorila.Udahni u mene i učini me stvarnom,oživi me.Smrznuta izunutra,bez tvog dodira.Bez tvoje ljubavi.Nemogu virovati da do sa nisan vidila bila san u mraku dok si bija ispri mene.Ko da san spala 1000 godin.Sa san otvorila oči svemu.Bez misli,bez glasa,bez duše,ne dopusti mi da umrem vode.Mora postojati nešto više.Oživi me.Sve vo vrime san živila u laži...
Danas san šetala posli škole s slušalicama u ušima...pratila me glazba...i di god da san se okrenila bi vidila izloge ducana...svi su bili isti...prepuni crevenila,slatkih medića,ruža...ma svega i svačega s natpisom I love you...i sto s tin reći vidi se dolazi Valentinovo...dan zaljubljenih.I umisto da to u meni budi osjećaje lipe,ja samo razmisljan kako jedva čekan da to projde...jer ka se sitin taj dan za mene ove godine nema smisla...neman koga darivati...i to me samo oneraspoloživa...ka znan da me niko ne voli i da necu ništa dobiti.Bilo bi lipo da iman koga darovati...ali neću se osvrćati više na to,možda me čak nedi iza ugla čeka neko s poklonon,ili bar zagrljajen ako ništa više.A i ako ne dojti će vrime i na me kad tad...valjda!Nadan se...
Post je objavljen 25.01.2008. u 15:13 sati.