Marketing
SIKNJICA
U zadnje vrime često se po blogovima spominju stare kuće i naši otoci koji su sve pustiji.
Te stare kuće kriju pravo blago. U jednom od postova pokazala san vam crno-bile fotografije koje smo pronašli u staroj kući.
A sad još malo prošlosti.
Na internetu sam pronašla podatak da su se siknjice izrađivale samo na Ugljanu i Pašmanu. Međutim, siknjice su se radile i u Trogiru.
Siknjica je služila za pranje ( plavljenje ) i ciđenje ribe i povrća. U njoj su se držale suhe smokve, mendule, rogači.
Danas služi kao ukras, naravno onome ko je uspija sačuvat.
Kako su se siknjice pravile?
Postupak pravljenja nisan nikad vidila ali znan po pričanju a prazninu je popunija internet!
Siknjice su se pravile od vlati sita ( juncus scirpus )
To je močvarna biljka koje je bilo na Solinama i Pantanu. Kroz Soline nisan odavno prošla. Znan da su tamo bila dva – tri grma ali Soline su se pretvorile u odlagalište smeća i šprica pa nije baš misto preporučljivo za šetnju.
Ove slike sita su sa Pantana i iz Skradina.
Sit se bra kosiron i pri tom si triba bit jako pažljiv jer ima jako bockaste vrhove. Nakon toga se vlati sortiraju prema dužini i prema debljini. Duge vlati za velike siknjice a kratke vlati za manje.
Nakon toga se sit za opletanje močija 12 sati u vodi, obično u kamenici.
Pletenje se obavljalo sjedeći na podu, a pletivo se držalo na ispruženim nogama. Kad je pletenje završeno temperinon se obrižu neopleteni djelovi.
I sve to se stavlja na lub ( obod ), izbuše se buže kroz koje se na križ sašije obruč vlatima žuke i obrežu ostaci šta nejednako proviruju.
Ovo je samo jedan mali dio skrivenog blaga, ima toga još!
Post je objavljen 25.01.2008. u 07:20 sati.