Moj život je kao neki film..ni sama ne mogu vjerovat šta mi se sve vrti po glavi..kako svaki dan mi je drugaciji...nekad u pozitivnom smislu a nekad i u negativnom smislu..
Ovako opet postoji nada..jel sinoc sam obavještena da su tek jucer navecer poslane pozivnice za taj događaj u hrvatskoj..znaci "romanticni" još nije bio pozvan..i da opet je nada se probudila u meni..i sretna sam..iako ne mora znacit da ce doc..ali sad postoji nada..koja me izluđuje iz dana u dan..tako da je opet sjaj u mojim ocima(ali ne od suza,nego od srece) opet sam sretna..iako puno ne vjerujem u taj dolazak njega..ali puno sam razmiljala..i odlucila da ne odustajem..opet cu se borit za njega...ma koliko mi god teško bilo..ma koliko god on daleko bio..ja cu imat strpljenja..jer ipak mislim da sam zalsužila njega..i volim ga..ne mogu zamislit da se probudim i ne mislim na njega..da se ne radujem mailu koji stiže..jendostavno postao je dio mene..imam osjecaj da nikad u životu nisam se tako osjecala..neki cudan osjecaj..ono sretna sam..što sam na neki nacin voljena..što se trudi (iako nema jadan vremena)ali ipak javi se..daje mi do znanja da mu je stalo,da mu znacim..što sam zaljubljena..što me on cijeni..a tužna sma što nije tu..što ga ne mogu zagrlit..
Ovih dana puno mislim o tome da mu kažem koliko mi stalo do njega..ali opet ne želim na neki nacin ispast glupa..ili ono neka nenormalana cura(ako aj ludim za njim ne mora on to baš znat) ali opet bi mu rekla bar da mi je jako drag..ali opet..ne znam..jel cu ispas glupa ako mu kažem da mi je jako drag a nikad nismo bili zajendo..ono..ne znam..šta cu..
Ovaj vikend cu se mu napravit malo iznenađenje..ovako rekli smo da cemo si izmjenit slike..a ja sam rekla da cu mu poslat kad popravim nešto na kompu(jel mi ne da slat slike nešto sere) i rekla sam da cu ga popravit tek u 2-3 mjesecu..ali ja cu otic do frendice i poslat mu slike..nadam se da ce m to biti iznenađenje..jer vjerovatno ih nece ocekivat..sigurno ocekuje samo mail kad otvori..ali ovo ne ocekuje...
Da od danas mjenjam neke stvari u svom životu..imam osjecaj kao da sam se probudila iz nekog ružnog sna..i ono pocine novi da...odlucila sam malo da smršavim..tj. malo da smanjim staomak..(ali to radim zbog sebe ne zbog drugih) jel me živcira kad ima stomak..uglavnom..još jendnu važnu odluku sam donela..necu bit više sa ovim jadnicima ovdje..da pojasnim..ovako kad bi izašli subotom van znala sam zbrijat s nekim..ali nema više toga..imala sam osjecaj da sam u tim svim deckima s kojim sam brijala tražila nekoga tko ce me voljeti..ali ocito ni jedan od njih nije taj...našla sam "romanticnog"..i sretna sam..iako je on dalje..ali ja sma voljena a to mi je bitno..jel ipak odlican je osijecaj kad znaš da netko kome je stalo misli na tebe..i ne želim jer ja sma sretna i ne treba mi nitko jel imam njega...iako to nekima ne žvuci normalno ali meni je to normalno i sretna sam..jel ipak skužila sam da nije lako biti sretna..ako se ne trudiš nemožeš biti sretan..ali aj se trudim i sve gledam sa pozitivne strane..i od sad ce tako biti..pa makar on en došao u hrvatsku..meni i dalje ostaju mailovi i jednog dana nalaženje mene i njega..
hvala vam što ste bili uz mene kad mi je bilo jako teško..kad sam patila..jel covjeka jako oraspoloži kad dođe i vidi veliku podršku svih vas..kad se vi svi trudite pomoci mi..osjecam se kad da svi patite samnom..i evo sad sam ja sretna..i molim vas da i vi budete..jel život je prekratak i treba ga maksimalno iskoristit..zato smile na lice i glavu visoko gore..
sve vas volim i pozdravljam...
pusaaaaa od izgubljene u ljubavi...
Post je objavljen 23.01.2008. u 17:06 sati.