Sama je..u toj mračnoj sobi..sama ali tako sretna..tako ispunjena..razmišlja o životu,razmišlja o njemu..
Sanjala je cijeli život o tome kako će i ona naći savršenstvo koje će je upotpuniti,baš kao i u sapunicama..istina,našla je ono o čemu je sanjala!
Pita se,može li netko živjeti bez ljubavi?! Odgovor je: ne može!
Koliko god netko pričao: ne treba mi nitko,nikoga ne želim,samom mi je najbolje..
Nemoguće! Svi smo mi stvoreni za nekoga i netko je stvoren za nas..
Svi smo mi anđeli bez krila koji svoja krila nađemo u zagrljaju TE osobe..te naše potpunosti..
Ona je svoju potpunost našla i ubrzo izgubila..ha? Izgubila??
Tako je..
Bila je nesretna i sama..sama baš kao i sada..ali tužna..vrlo tužna..neispunjena..
No..ON nije odustao,ON nije rekao da je gotovo,ON joj je nakon svega oprostio,ON je tako velik i dobar,ON je tako snažan i voljen..
Voljen je od nje! I biti će uvijek.. jer ON je njena potpunost,krila koja joj nedostaju..ON joj je sve..
Shvatila je da je ON sve ono sretno u njoj..sve ono što joj je nedostajalo..čovjek s kojim navečer ide spavat i s kojim se ujutro budi..on je taj!
A sigurna sam da ONA želi da tako i ostane!
Post je objavljen 22.01.2008. u 00:11 sati.