Marketing
U „Zelengaj“ mnogi „prevolje“ ići (ja ne)
Ne mogu lagati, pa ću odmah reći da čobanac nikako nije bio po mom ukusu (raskuhano meso a okus nedefiniran). Da su oni jeli teta Micin čobanac onda bi ovi iz „Zelengaja“(restoran kraj Velike Kopanice) znali kako to treba izgledati.To je inače jedna gospođa iz Starog Petrovog Sela koja je jednom je u Okučanima (za krstitke) skuhala po meni najbolji čobanac kojeg sam ikad igdje jeo. Dakle eto falim vam se da nas Šima Župan lipo naranijo i napojio, pa što bi mi Šokci znali u šali reći: „Svaka mu za to dala!“. Šimi bećarini „upala žlica u med“ pa on lipo ode u Sabor, a vi rajo štucajte. Tamburaši „Graničara“ su lipo svirali, a pivo je onaj što je prije pivo u „Patriji“. Uvik Šimu lipo nafale novinari, a katkada i ubodu di ne voli, no sve u svemu to je ljubav prava između novinara i političara ( a onaj tko više ima uvik treba „zavrnuti rundu“, a Šima od tog nije nikad bižo, pa ni sad nije). Novinari jedni druge „prevolje“ što bi rekla jedna baka iz Siča, prevolje se dakako i političari međusobno, a naravno da se ja to malo sprdam i sa sobom. „Sve ti mogu oprostiti samo uspjeh ne“, to je i tu aktualno, ali i ona da ljudi ostaju ljudi (a oni drugi ili plivaju na površini ili potonu). Sjeo tako ja za stol sa dečkima snimateljima, kolegom iz struke i jednom direktoricom, a ona brzo ode za drugi stol ( valjda joj je bilo ispod časti sjediti s nama). Svaka tica svome jatu leti, pa je to normalno. Malo smo se zezali, pa svatko na svoju stranu. Ja sam napravio „grešku u koracima“ kad sam dolazio, pa sam autom zaobadao za Đakovo i to „Slavonikom“ (onim novim cestovnim koridorom), pa sam se morao 25 kilometara vraćati unazad. Sve bi bilo dobro da sam s autoputa ZG-Lipovac sišao kod izlaska za Županju, kad ono ja promašio (uranio skrenut), pa se navozao. „Zelengaj“ me se nije nešto dojmio, pa smo se svi pitali što bi Šimi da nas tu doveo, kad je u Brodu ili Novoj Gradiški, ili negdje bliže, mogao birati prostor. Šima nas je svakog ponaosob dočekao na ulazu, a tu su bile i Beravke u nošnjama. „Ajde me slikaj prijatelju, pa metni to na Internet.“-kaže mi Šima i zahvali što sam povukao put čak iz Nove Gradiške. Sad da' će on to vidjet, i dal' će mu tko reć' da je to tu, ja ne znam. To mi je od svega bilo najljepše i najsimpatičnije, dakle ljepota nošnji, iskreni osmjeh i licitarsko srce.
E da, sreo sam i „Divana Skitnje“ (kolegu blogera) kojeg pozdravljam, pa on može potvrditi da vam ne muljam i ne lažem o tome kako je tu bilo.
Post je objavljen 19.01.2008. u 16:28 sati.