..sada, kada ništa na svetu ne može vratiti dane prohujalog leta
naš sjaj u travi i blještavost sveta, ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živeti..
zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava
zaboravimo da smo se voleli, da smo se svadjali i
da smo bili krivi..
..požurimo, s danima i danima sto će doći
požurimo sa shvatanjima, sa svim što me odvaja od tebe..
jednom, ćeš se vratiti i ubrati cvetove
koje smo zajedno mirisali, gazili
ali, tvoje ruke bit će prekratke, a noge premorene da se vratiš..biće kasno
..možda ćemo se naći jedanput na malom vrhu života i neizrečene tajne
hteti jedno drugome da kažemo, al' proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci
jedan skrenuti pogled biće sve što ćemo jedno drugome moći dati...
.zaboraviću oči
i neću promatrati zvezde koje me na tebe neobično podsećaju..
..ne boj se, jednom ćes se zaljubiti
al' ljubit ćes zato što će te nešto na toj ženi podsećati na mene..
..ne otkrivaj svoje srce ljudima jer u njima vlada kob i egoizam
život je borba - nastoj pobijediti
ali ako izgubiš-ne smeš tugovati
cilj života je ljubav-a ona traži žrtve
..bio si moje veliko proleće
uspomena koja će dugo živjeti u budućnosti
koje ću se sjećati...
..osećaću tugu jer sam tebe volela
biće to ironija tuge..
..nestaće sjaja u travi
nestaće veličanstvenosti sveta
ostaće samo bleda slika onoga što je prošlo....
P.S Kada bi makar ovog trena sva tuga nestala, kao u pesmi :( !
Post je objavljen 17.01.2008. u 00:01 sati.