Da sam kojim slučajem ostala u braku na danjašnji dan bi slavila prvi jubilej.10. godina.
Imali smo dogovor da ćemo na 10-godišnjicu braka napravit mega tulum. Baš ono ka pravi pir, smo bez familje.
E znam, svi sad misle da je meni teško jer nema njega, nema tuluma, doduše nema ni njegove familje, ali nije. Ovo sam samo uzela ka uvod, a kako se , eto današnji datum poklopija došlo mi da to spomenem.
Pari mi se da 10 godina nije puno. Pari mi se da mogu sebe zamislit za 10 godina. A na temelju, vlastitog iskustva, znam da nema šanse.
Ma šta za 10 godina, život mi se okrenuo u zadnje 2-3 godine miljon posto. I često se pitam jesam li donila krive odluke, jesam li tribala ,recimo, na temelju nekih najbanalnijih primjer skužit ko je kakav i u kojem će smjeru to ić. Lako je odvrtit film unazad i sad reć je, taj neko se u ovoj i onoj životnoj situaciji ponio isto, samo je situacija bila različita. I mogla si to skužit, moglo ti je odma bit jasno da je to model, matrica po kojoj se taj neko ponaša. Sve je to istina. Kad bi ljudi bili racionalna i objektivna biča.
Samo , jebu nas, bar mene emocije. Ponese mene i sunčan dan, pa donesem odluku da ću neke poslove ostavit za sutra. Ponese me i južina, pa mi se ništa neda, a tribalo bi mi se dat. Sve su to krive odluke. Tribalo bi odlučit više ne krivo odlučivat. Ali kako.
Recimo, ja sam odlučila da više neću nikome virovat. Odlučila, ali jesam li sprovela u djalo. Nisam u stanju, kako ja neću nikome virovat kad svakome virujem. Ne mogu protiv svoje prirode.
Virujem da su svi dobri, zdravi i normalni dok se ne uvjerim u suprotno. Jebenti polazim od sebe. A dogodilo mi se da sam naletila na neke ljude, ili oni na mene, za koje sam bila uvjerena da imaju iste motive ka ja.
Zajebala sam se, jesam li tad donila krivu odluku, šta sam pustila da mi ušetaju u život. I jeli kriva odluka stvarno kriva ili iz nje izvučeš i nešto pozitivno. Nemam blage. Mislim, jeli nužno da nešto izvučemo iz tih krivih odluka. Evo sad nešto mislim, imala sam jednu prijateljicu. Pozdrav istoj, ako me čita a skoro sam 100% uvjerena da me čita. I, zezla me je. Nije mi uopće bila prijateljica, sakrivala se iza te krinke zbog nekih svojih viših ciljeva. I šta sam ja od toga dobila dobro. Možda nešto i jesam ali ne mogu se sitit. Zašto sam donila krivu odluku i virovala joj. Ne znam. Kakvu sam lekciju izvukla iz te priće. Nemam blage. Jedino znam da ne znam procijenit ljude. To je jedino šta sam uspila skužit nakon svih svojih pustih životnih zajeba. I šta sad. Jeli to znaći da sve moram gledat obrnuto. Ako si mi simpa ne valjaš, ako nisi onda si o.k.?
Ma gluposti koje pišem su produkt, jedne od mojih tisuću krivih odluka. Al jebiga ponesu me emocije. Virujem u ljude. Iako znam da ih ne znam procijenit. A s druge strane koliko sam super ljudi upoznala i stvarno su super. Koji mi je danas.
Jugo, gnjilo jugo, kriva procjena, krivi mail...
Post je objavljen 17.01.2008. u 18:31 sati.