Razmišljam o trenutnom poretku stvari
kakve su u svemiru.
O razbijenim ogledalima
i kako je to kad se porežeš na jedno
Nisam nikad.
Voljela.
Nisam ni to.
Volim li sad?
Jesam li u redu?
Za crni kruh u svitanje?
Ima li me tko držati za ruku,
kad isprobam ovo s ogledalom.
Kakav je trenutni raspored?
Jesam li već konačno na redu,
za tu neku dobru stvar,
ili da bolje ne isprobavam?
Iovak sam slabokrvna
Čemu dodatni gubitci.
Dragocjene krvi
Dragocjenih misli
Dragocjene mene.
Jesam li na redu za ljubav prema samoj sebi
Ili trebam čekati?
Jer, iskreno, više mi se baš i ne da.
Post je objavljen 14.01.2008. u 18:29 sati.