Čujem ja danas, čeeeekaj, da se pozdravim sa svojim profesorom. U sekundi mi se vrati jedna od najčudnijih priča. Roditelji su inzistirali na mojoj školi, izgubio je godinu, bilo je žalbi, koje nisu prihvaćene i opet je primljen. I opet isključen s pravom polaganja ispita, nakon par ispita dvije negativne, roditelji stalno u školi. Mora polagati i ono što nema šanse za položiti, al već postoji minimalni strah među preostalim ispitivačima, roditelji su ipak donekle agresivni. On je nervozan, točno sam mu rekao što ću ga komisijski ispitati. Jednom mi je rekao da nikad nije želio ovu školu. Kaže, ja bih htio da me Vi kao treći srušite, Vas nitko neće napasti, dokazat ću Vam da sam učio, al ne da mi se dalje polagati... Znao je skoro dovoljno,al sam poštovao njegovu volju, nakon svega smo si stegnuli šake isto kao i danas.
Pohvalio me pred prijateljem, kaže ima još jedan ispit i uskoro ne plovi više kao mornar.
I jako je zadovoljan...
Post je objavljen 14.01.2008. u 21:20 sati.