Uz moje pravopisne pogreške ne znam više što da me više iživcira. Nepravda dvostrukog života. Ovih dana sam raspoložen sado-mazo. Prava plavuša. Evo vidim ona dva slatka tipa koji su nekidan brijali u ksetu. I baš su mi elegantni. Ma ko da ih je Caravaggio naslikao. Nije ni čudo što je barok svima gay. A meni je još više rokoko. A tek manirizam. Jednog dana možda napišem rodno-queer povijest umjetnosti. A ko zna.
Možda me opet u mojem gay-bi svijetu opet privuče i žena. Seksualnost je komplicirana. Jedino što sad znam da mi se trenutno ekperimentira. Ne sviđa mi se način na kojem sam ostavio stvari s Narcisom i Helijem. Za Helija i dalje mislim da je super lik. I s njim i želim ostati u dobrim odnosima.
Sa Narcisom ne želim bit dobar. Bar me pozdravlja. Pristojnosti sam ga naučio. Vidim da sam rođeni profesor. Jednog dana možda. Ali sad. Sad želim prvo postat vodič pa završit faks i putovat. A otom potom.
Perzefona se sutra vraća. Super mi je bilo plesat s Talijom. Moram priznat da mi nedostaje Maya. Prava Talija i Euterpa. Koncerti u SC-u.
Htio bi probat seks s muškarcem, ali žena se još nisam ni zasitio. Možda se palim na dominatne tipove ljudi jer me Zeus nije volio. A ni ja njega pretjerano. Vulkan mi je bio nizak. A Cvijetko samo jadan.
Savjet. Nemojte nikad dati djeci ime po cvijeću. Ili ih rodit na gospu od žalosti
Smrt pijeva
Dodji u Kaštela, tamo te čekam ja
u maloj barčici
na obali
Melankolični Dioniz
Post je objavljen 14.01.2008. u 16:16 sati.