Skoro su tri sata ujutro. Ne znam što mi je s Prijateljem. Ne znam je li dobro. Ne znam koliko će tamo još biti. Mobitel je upaljen i tih. Na moju zadnju poruku odgovor je : "Još ništa." Pokušavam se smiriti. Ništa. Pokušavam ne misliti. Ništa. Pokušavam osjećati. Ništa. Gledam u talog sljezova čaja na dnu šalice. Ništa. Palim duvan, gutam žvake. Ništa. Čupam iz sebe nekakav patos, nekakvu svrhu. Ništa. Samo crta ipo teleteksta. Samo banalnost od koje se skupljam. Zbog koje puštam po klišeju. Idem zapalit duvan.
Samo budi dobro, Prijatelju.
Samo budi dobro...
Post je objavljen 14.01.2008. u 02:17 sati.