Marketing
zbunjena ili....
zbunjena ili ipak nesto drugo,nesto vise..ne znam ni sama..nista mi ne ide kako treba...kao da se sve nekako srusilo..ma znam to sam ja zeznula stvar ili ipak vise njih..
sve je pocelo polako i sto je najbolje iznenada...nisam se fakat nadala nicem,dobro mozda ipak malo jesam,ali ko ne bi...sve nekako spontano,neocekivano..iako se znalo da od toga nema nista,nista,nista ja sam morala zeznuti i to nista..
prvo samo susreti slucajni,zatim pokoja razmijenjena rijec i sve ono sto slijedi dalje...nije bilo onog tipicnog upoznavanja,a opet smo se znali..
i sve fino ide,kao po loju sto bi rekli..i..jedan vikend..glupii petak i subotu,zabrljam tako da se ne moze popraviti ma bash nista...i jbg pokajem se ja..bila hajka prvo i na kraju predje u ruglo..zao mi,sramota me,kajem se,onda kontam ma ajd hajka je..i opet ja pretjerala,a nisam to htjela..
izvinjavaj se,pravdaj se,nista ne pali..i iz svega skontas da pricas u prazno..skontas da u stvari to nista nije potrebno,sve te fine rijeci koje biras jer njemu ipak nije stalo..shvatis da te na kulturan nacin pokusava odovojiti od sebe i dati ti doznanja da ni jednu sekundu svojih misli nije potrosio na tebe..
zatim se jos jednom,po ko zna koji put razocaras u sebe,u svoje sposobnosti..
kontas kraj..jos nista nije pocelo,a ipak je sve zavrsilo..standardne misli koje mi vec tako idu na zivce..prespavas,sanjas neke lijepe snove..sjetis se nekih drugih ljudi,poneki put se i nasmijes..
razmislis ma zasto da se zamaram..ionako ga ne znam..
ali pak ti zao..odjednom..sve je ok..shvatis da nije ljut,malo se ponadas,to te drzi neko vrijeme,ali kratko vrlo kratko...i opet sve zeznes..zelis se na sto vise nacina iskupiti,na sto vise nacina se opravdati,a samo se zatrpavas..i opet isto..opet u svemu shvatis onaj kulturni nacin odbacivanja od sebe..i onda kad vise ne znas kako,sta,kome reci napises blog i dok ga citas zapitas se sta je samnom..
kako bi bilo dobro da je sve kao prije ovog svega..kad sam mogla sjediti na kafi i gledati dok drugi ne znaju u sta gledam..iskljuciti se iz svega i samo posmatrati..i tako satima..zatim danima..uzivati,a niko ne zna u cemu uzivas..
nikad ga ne upoznati a obradovati se svakom susretu..
kako bi dobro bilo da je sve ostalo u meni,da me niko nije prokuzio..da je tako i dalje bih bila hajmo reci sretna..
i dalje bih gledala i razmisljala koliko me ustvari podsjeca na njega..koliko ustvari njega trazim u drugima..koliko su ustvari slicni..
ali bih svejedno uzivala..ipak bi mi bilo fino,jer niko ne bi znao..
i sad shvatim koliko bi bilo dobro da sam sve ove misli zadrazala u svojoj glavi jer ipak niko ne bi znao,a ja bih uzivala..
eto ljudi..uhvatila me inspiracija..ima istine u ovom..ovo je dobar dio mojih misli,ali preuvelican i obradjen.. hehe
Post je objavljen 13.01.2008. u 23:44 sati.