Nekidan u dućan išao kupit kruh. Ispred mene jedan čovjek, u sakou, 40-ak godina,prosijed, uglađen, fin, zgodan, šarmantno i ležerno pita prodavačicu o sirevima:
- a kakav vam je taj talijanski ?
- odličan, oćete ga provat ?
- može. Mmm, dobar je sir. Dajte mi jedan cijeli.
- Nažalost ostalo je samo pola – to vam je kilo ipo.
- Aaa, malo mi je pola, šta još imate slično?
- Oćete livanjac ? on vam je super.
- Mmm, hm, a dobro dajte onda jednog livanjca.
- Evo izvolite, oćete li još nešta ?
- Aaa, može dvaes deka mortadele.
- Oćete s maslinama ili bez ?
- Aaa, dajte s maslinama.
Prodavačica iskusno umjesto 20 reže 30 deka mortadele. Zna da se takvim muškarcima uvik može uvalit više.
- evo izvolite, oćete još štagod ?
- mmm, ma neću, hvala lipa.
Čovjek uzme sir i mortadelu i uputi se pomalo prema blagajni. Kraj blagajne naglo ubrza.
I šmugne. Crta, štrafta, dao petama vjetra. Ooo, kako je trčao brzo taj flegmatični gospodin, ne bi mu Ben Johnson stao na crtu.
- Držte lopova, odnija mi je cili sir !!! – vikala je prodavačica dok je ovaj nestajao niz ulicu.
Sad vjerojatno onako fino i pomalo uživa u livanjcu. (mmm, dobar je – već ga čujem).
Mene samo jebe šta će mu onih pišljivih 20 deka mortadele s maslinama, kad je već odlučio šopingirat mukte.
Post je objavljen 13.01.2008. u 18:58 sati.