„Ups! Oprosti, ja sam kriva.“, zbunjeno sam progovorila nakon što sam se sudarila s nekim dečkom, trčeći prema predavaonici Preobrazbe, kasneći na sat.
Niti pogledavši s kime sam se sudarila, počela sam kupiti knjige na podu koje su mi ispale. Ubrzano sam disala.
„Ma ne, ja sam kriv. Totalno sam zbunjen.“, progovorio je glas iznad mene.
Ispred moga lica najednom se našla ruka. Podigla sam svoj pogled, i ugledala nasmiješenog mladića kako mi pruža ruku.
„Wow.“, potiho sam šapnula sama sebi.
„Nešto si rekla?“, upitao me.
„Ma ne… Razmišljam naglas.“, odgovorim mu, usput mu uputivši maleni osmijeh u lijevom kutu mojih usana.
Crne boje kože, kratko ošišane kose, tamno smeđih očiju, preda mnom je stajao meni nepoznati mladić.
„Ja sam Maddox Stone.“
„Ja…Ja sam Dolores Angela Thunder. Koja si godina?“
„Šesta. Ti?“
„I ja sam na šestoj godini. A dom?“
„Pa…Ni sam ne znam.“
„Kako to?“
„Novi sam učenik. Došao sam svega prije pola sata…“
„Treba li ti pomoć?“
„Zapravo..Da. Ne znam gdje se nalazi ured ravnateljice.“
„Mislim da će ti trebati malo više vremena da dođeš do njega. Treba znati i lozinku, točni ulaz…“
„Ti mi ne možeš pomoći?“
„Nažalost, ne. Kasnim na sat Preobrazbe, zato sam se toliko žurila. Morat ćeš potražiti pomoć nekoga drugog. Žao mi je.“
„I meni.“
Okrenuo se, i pošao u drugom smjeru.
„Maddox, stani!“
Okrenuo se.
„Možda ti ipak mogu pomoći. Dođi za mnom, reći ćemo mojoj profesorici Preobrazbe da te odvede ravnateljici.“
„Hvala, Dolores.“
„Nemaš mi na čemu zahvaljivati. I…Možeš me zvati Angie.“
Zajedno smo krenuli prema predavaonici Preobrazbe. Bilo mi je pomalo neugodno, Maddox je simpatičan, pristojan…Sladak.
„Koji si dom?“, znatiželjno me upitao.
„Dragonfly. Znaš, u ovoj školi postoje tri doma…Blackstay, Dragonfly, i…“, počela sam mu objašnjavati, ali me on iznenada prekinuo.
„Znam. Sve mi je objasnila moja majka. Ponekad zna stvarno biti naporna.“
„Nego, u koju si školu išao do sada, i zašto si se uopće doselio ovamo?“
„Išao sam u Hogwarts. Mama i ja doselili smo se ovamo zbog bake.“
„A…Što je s tvojom bakom?“
„U zadnje se vrijeme ne osjeća dobro. Mama joj mora pomagati, kako joj se ne bi nešto loše dogodilo.“
Nisam imala hrabrosti pitati ga što se dogodilo s njegovim ocem. Barem ne sada. Nije pravo vrijeme za to, mogao bi me krivo shvatiti.
Stigli smo do predavaonice Preobrazbe, a zidni sat u hodniku pokazivao je da kasnim petnaest minuta. Otvorila sam vrata. Čuvši škripanje vrata, čitav razred, zajedno s profesoricom McLarenn, okrenuo se prema nama.
„Gospođice Thunder, kasnite punih…“, zatim je pogledala na svoj ručni sat, „Petnaest minuta.“
Tada je ugledala Maddoxa.
„Koga ste nam to doveli, gospođice Thunder?“, upitala je, nasmiješivši se.
„Ovo je…Maddox Stone. Srela sam ga na hodniku, zamolio me za pomoć. Novi je učenik, pa mu netko treba pomoći da dođe do ravnateljice Andrews.“
„Ah, tako. Hvala na objašnjenju. Dođite za mnom, gospodine Stone.“
Krenula je s Maddoxom prema vratima.
„Razrede, molim vas, budite tiho dok se ne vratim.“, usput nam je dobacila.
Izašli su iz učionice, a Maddox mi je mahnuo, usput na usnama oblikujući riječ „Hvala.“.
Nasmiješila sam se.
Pošla sam do svoga mjesta, gdje me čekala May.
„Sad mi reci pravu istinu, Zavodnice. Što ste zapravo radili, ha?“, upita me May, te se počne smijati.
„May!“, uzviknula sam, „Za tvoju informaciju, nismo radili ono što ti misliš! Sudarila sam se s njim na hodniku trčeći ovamo, pa smo se tako upoznali, a on me zamolio da mu pomognem pronaći ravnateljicu Andrews. Zato sam ga dovela ovamo.“
„Da, baš…“, sarkastično mi odvrati May.
„May Stox, ti stvarno nisi normalna.“
* * *
Slijedeće jutro bila je snježna subota. Dan kada ponovno idemo u ravnateljičin ured. Ovoga puta s novom osobom, potencijalom vlasnicom Kristala mira.
Češljala sam se u kupaonici, spremajući se za doručak. Na sebi sam imala žuto – bijelu trenirku. Gornji dio bio je bijele boje, a donji žute. Na leđima mi je pisalo „A Chic Adventure“. Zavezala sam svoj Kristal oko vrata. Nakon što sam podigla svoju dugu, crnu kosu u visoki, konjski rep, izašla sam iz kupaonice.
Amelie je sjedila na fotelji, čitajući Anu Karenjinu. Na vratu joj se sjajio ružičasti Kristal. Bila je spremna.
„Idemo?“, upita me Amelie.
„Da. Spremna sam.“
„Spremna za što? Idemo na obični doručak!“
„Da…Idemo samo na obični doručak…“, odgovorim joj s osmijehom na licu.
Sišle smo u Veliku Dvoranu, te sjele za stol Dragonflyja. Tamo su nas čekale sve ostale cure, naime, Amelie i ja bile smo posljednje iz našega društva.
Kao i uvijek, pred nama je bilo čitavo brdo hrane. Na komad kruha namazala sam maslac, a preko toga svoju omiljenu marmeladu.
„Bok, Angie!“, začula sam meni poznat glas.
Naglo sam se okrenula i ugledala Maddoxa.
„Bok!“, uzvratim mu, „Kako je prošlo?“
„Pa…U istom smo domu!“
„To je odlično! Drago mi je zbog tebe, Maddox!“, presretna mu odgovorim.
„Da…Samo sam ti htio ponovno zahvaliti jer si mi pomogla, stvarno ne znam kako bih se uspio snaći da nije bilo tebe…Hvala ti.“
„Nadam se da ćemo postati dobri prijatelji, i da ćemo se slagati.“
Nakon toga sam ga upoznala s ostalim prijateljicama, te s Milesom, Mayinom simpatijom, i s Michaelom, Melanieinim dečkom. Dojmovi su bili odlični, Maddox bi se mogao sprijateljiti s dečkima.
* * *
Bilo je oko 18 sati i 40 minuta. Hodale smo prema ravnateljičinom uredu. Nakon što smo stigli pred Ledena vrata, Amelie je utipkala lozinku za ulazak u ured.
„Slobodno je.“, progovorila je ravnateljica Andrews kada smo stigle pred vrata. Nervozne smo ušle unutra. Ravnateljica je već izvadila Srebrnu Kutiju Magije, i stavila jednu stolicu pred nju.
„Dobra večer, djevojke, vidim da ste uspjele pronaći ono što sam od vas tražila. Pa, svaka čast!“
Nasmiješim joj se.
„Sjedni, dušo! Ne boj se, sigurna sam da su ti Amelie, Dolores i Joy sve objasnile.“
Sjela je na stolicu, ispružila dlanove kako joj je Amelie prethodnu večer objasnila, i lagano zatvorila oči. Ravnateljica je otvorila Srebrnu Kutiju Magije. Kristal mira izlebdio je iz nje, te došao do dlanova Melanie Hunter, nakon čega se spustio na njezine tople ruke.
Post je objavljen 13.01.2008. u 18:21 sati.