Jutros sam mislila da će ovo biti običan dan ali nije tak bilo.
Prvo sam imala problem se konekcijom na internet, što me je naravno iznerviralo ali sam uspela da rešim to.
Poslepodne sam išla na kafu sa drugaricom. Njeni ljubavni problemi su bili tema broj jedan, tema broj dva i tri. A ja nisam ni stigla da kukam i žalim se jer sam samo mislila kako njoj da pomognem.
I tako dok sam lagano šetala ka stanu, sa druge strane ulice videla sam malog......tlo mi se gubilo pod nogama, neki čudan osećaj. Nisam ga videla mesecima i skoro da sam zaboravila koliko je sladak. Nije se okrenuo, nije me video a i da se vidimo ne znam šta bi mu rekla. Koračao je lagano a ja još sporije. Pomislila sam " ovom ulicom nekad smo skupa šetali a sad smo kao dva stranca ". Ko zna, možda se nekad budemo sreli na istoj strani ulice, možda dobijemo priliku da kažemo jedno drugom ono što je ostalo nedorečeno . Nedavno sam čula od jednog prijatelja da me spominje, da me je voleo na neki čudan način, da nije nikad upoznao devojku koja može biti iskrena kao što sam bila ja i da mu nedostaje osećaj sigurnosti koji je imao kraj mene. To je ono u ljudskoj prirodi da kad izgubi tek onda shvati šta je imao.
Kad sam se vratila u stan imala sam šta da vidim. Moja cimerica je bila polu pijana i raspevana. Htela je da i ja nazdravim sa njom, smišljala je razne razloge ali nisam mogla. Ne usuđujem se da pijem alkohol dok ne budem sigurna da ga mogu pit bez posledica.
Post je objavljen 12.01.2008. u 23:10 sati.