Marketing
GoRaN SpAvA
:Rasli smo zajedno, igrali se pod istim drvecem. Zajedno smo isli u skolu, u setnju,...zajedno smo provodili odmore, bili smo prijatelji, a klinci su nam se rugali. Ti si citao moje pjesme i tvrdio: «Ti imas nesto u sebi mala! ». Divila sam se tvojim sposobnostima s kosarkaskom loptom, ali to ti nikad nisam priznala. Popodne smo pisali, citali, znao si me pozvati sa svog balkona: «Cuj mala, analiziraj mi «Cvrcka», dobit ces sladoled. ». Bili smo prijatelji ili tada vec nesto vise od prijatelja. Kasnije, kada sam imala vremena, shvatila sam da sam te voljela i da si mi to uzvracao. Osjecala sam to po tvojim rodendanskim poljubcima. Oni nisu lagali, zar ne Gorane?
Tog ljeta otisla sam na more. Ti si trebao odputovati poslije mene, a na rastanku sam ti rekla: «Blijed si Gorane, mora da si umoran od ucenja. I znas, kad se vratim, ipak ces mi platiti sladoled za «Cvrcka! » ». Ti si se samo nasmijao i podigao mi naprtnjacu u vagon. Dugo sam ti mahala, ...slala razglednice i nadala se da cu kad se vratim, naci u sanducicu brdo tvojih. Prevarila sam se. Nije bilo niti jedne! Tvoji su prozori nocu bili mrtvi i ja se nisam usudila pozvoniti, zvati te. Noc je sporo odmicala u proslost, a jutro je donijelo udarac: «Goran je u bolnici...». «.............ma nije to nista mala! Uskoro cemo opet igrati kosarku. Dugujem ti sladoled za «Cvrcka»..........».
Dani su prolazili, pocela je nastava. Svakog dana sam dolazila k tebi. Nastavili smo pricati o knjigama koje sam ti donijela, o zadacama... Sladoled se vec odavno nije prodavao u slasticarnicama, a ti si jos uvijek lezao prikovan za krevet. Osjecala sam da mi umires pred ocima, a ja tu nista nisam mogla uciniti. Odpala ti je tvoja divna kosa, tvoje oci su upale, voljela sam u tebi samo Gorana. Tog jutra pricao si o fizici i objasnjavao mi, preslusavao moje odgovore, a kad sam krenula prema vratima nasmjesio si se: «Drzim ti fige! ...i nastavi pisati pjesme jer ima nesto u tebi...». Dugo sam te gledala, nesvjesno zaljubljena... Zamisljeno i polako sam napustila sobu.
Vracajuci se iz skole, veselo sam preskakivala po tri stepenice, zureci prema tvojoj sobi. Naglo sam otvorila vrata. «Gorane dobila sam peticu iz fizike!». Sestra je stajala na vratima i zaklanjala mi pogled. «Goran spava». Kod kuce je bila velika zurba kroz Goranova vrata. Prolazilo je i ulazilo mnogo ljudi. Rekli su mi: «Goran je mrtav.».
Otisao je tog proljetnog jutra i svi su plakali, a ja sam sutjela. Svima je izrazeno saucesce, a meni koja sam te najvise voljela, nije Gorane. I nesvjesno sam tvrdila: «Nije on umro, Goran spava!».
Dobivam i sada petice iz fizike, sladoled se opet prodaje, igralista su puna i odzvanjaju pokretom lopte,....a ti spavas! I zao mi je sto ovo nije pjesma jedna od onakvih kakve si ti volio...
Post je objavljen 12.01.2008. u 21:32 sati.