Marketing
ništa & Update
Mali se pas pretvorio u gunđalo. Samo gunđa i razbacuje se po krevetu. Najveći fizički napor mu je prebacivanje s jednog kraja kreveta na drugi.
Pak sam stoga jučer okupila svoje malo domaćinstvo da to dovedem u red. Domaćinstvo mislim.
I lijepo sam jednom i drugom muškom iscrpno , potanko i argumentirano objasnila da ako netko ima pravo (i dužnost!) u ovoj kući gunđat to SAM JA! Ja i samo ja!
I da molim da se to izvoli poštivat.
I da me se izvoli slušat. A ne gunđat i prigovarat!
Oba muška gledala su me onim pogledom : "o čemu zaboga ti pričaš?" . No ja (napokon ) znam!
Moždane vijuge mužjaka(svih!) rade na nekoj drugoj frekvenciji. U nekom drugom modu. Vrlo sporom modu. Na 33 okretaja.
, ako je sreće.
Ne kažem ja da one ne rade.
Ali..
Stoga im je potrebno stalno i neprekidno ponavljati. Onda jednog dana shvate.
Zato ću danas sazvati novi sastanak. Te im ponovit gradivo od jučer.
Ondak mi jučer bilo zlo! Što se više liječim to sam bolesnija. Pa sam završila sa povraćanjem. I sad ti pij antibiotike.
Što ih više pijem to se gore osjećam. Šit!
Iz tog razloga nisam mogla spavat te sam gledala reklame na rtlu. Reklame prekidane filmovima.
Taman krenem uživat u EPP programu kadli mi bace 15 minuta filma. 
Ondak zaboravim koje sam reklame gledala i to me strašno ljuti! 
Pa sam oko jedan u noći, revoltirana takvim neodgovornim ponašanjem domaće televizije, zagasila isti te legla spavat.
Zadnja misao prije negoli sam zaspala mi bila : e sutra ću im pisat i reć što mislim o takvoj neodgovornosti! RTL-u mislim.
I sad muškarac radi ručak. Pile peče a ja radim rukavice sa 5 prstiju.
Jer me akademik iz vrpolja izaziva. On će meni da ja neznam radit rukavice s 5 prstiju.
Stoga ću pred kraj dana ovaj post obogatit slikom gotove rukavice S 5 PRSTIJU!
I navečer idem u kazalište da, ako tokom dana neću opet povraćat.
Znam, znam da sam dosadna ovim izvješćivanjem al 9-ti sam dan u krevetu. 9-ti dan pijem antibiotik. U gljivu sam se već pretvorila i stvarno mi dost! Pa me ovi moji postovi malo razvedre.
Imam osjećaj da sam živa.
&UPDATE
za pjesnika i akademika, općina Vrpolje
i nek mi samo isti, gore navedeni još nešto kaže! Nek ga sad čujem!
On će meni da su mi uradci grbavi, da neznam napravit rukavice...
A sad se idem spremat za kazalište. Mada se vrlo dobro zna da gola sam i bosa i da se nemam baš što puno spremat. Crne hlače, crna majca i to bi bilo to. Isti stari ofucani kaput, ista vrpca za kosu. Sibirski komplet.
Makeup brzinski. Bolesnički (pokriti podočnjake i blijedilo). Torba. Uvijek ista.
Čas posla gotovo.
Post je objavljen 12.01.2008. u 13:07 sati.