Marketing
What to say...
nova godina je prošla... polako se vraćamo u rutinu... u svakodnevicu...
počinju rana buđenja...
odlasci u školu...
na posao...
s tim dolaze i naše svakodnevne brige, problemi...
ali i radosti, veselja...
čeka nas puno novih odluka, novih događaja...
mene svakak da...
ali nisam tip osobe koja na početku godine donosi odluke tipa: "počinjem ovo, prestajem s tim..."
mnoge su odluke jako bitne...
a i kaj mi znači donijeti neku odluku na početku godine, ako znam da se toga nebum pridržavala?
neki si na taj način osiguravaju sigurnost...
bolje mi je dok pred sobom imam nekaj o čemu treba odlučiti, nekaj o čemu znam kaj je...
iako je vrlo često teško donositi neke odluke, to je neizbježno...
i zato, iako već sad znam kaj me sve čeka ove godine, tim se ne zamaram...
bar ne još...
bude vremena...
a do onda mogu planirati, razmišljati i tak bude moja odluka možda još bolja...
npr. fakultet: pitaju me "kam peš dalje?"
a kad im odgovorim da ne znam, pomalo su začuđeni i nebreju vjerovati...
"joj, pa trebala bi znati..." - to su njihovi komentari
srećom, to nije moja uža obitelj, nego samo poznanici, kolege i rodbina
hvala bogu, moji me puštaju na miru...
kad ih pitam za savjet, daju mi ga...
ali me nipošto ne požuruju, ili prisiljavaju da odlučim na brzinu...
jednom bude došel tren kad budem morala znati, i to skoro...
i do onda budem znala...
dajte mi sad mira s tim...
još se osjećam poput djeteta koje mora odrasti na brzinu, a da ga se ne pita da li to želi...
i znam da svako životno doma nosi svoje čari, sve ja to znam...
ali ponekad nije jednostavno to primijeniti na sebe...
u tome se ponekad poistovjećujem s Petrom Panom...
vrijeme ide, ne staje...
kaj je trebalo biti, bilo je...
kaj treba biti, bude...
al ne treba se unaprijed mučiti i zadavati si brige bezveze...
naravno da ne treba sve prihvaćati nonšalantno, ali malo relaksacije nikome ne škodi...
SO, WHAT TO SAY?
YESTERDAY IS FOR MEMORIES, TOMORROW IS FOR DREAMS, BUT TODAY IS A GIFT - THAT'S WHY IT'S CALLED PRESENT...
(iako planiranje i sanjarenje nikome ne škodi, hehe...)
Tolko od mene, za sad...
bit će još toga...
jednom prilikom...
kad budem imala nekaj pametnoga za reći... 
a do onda...
pozzzz 
Post je objavljen 12.01.2008. u 00:32 sati.