Ležati i biti na jednom mjestu, za njega je bilo neka sasvim normalna stvar. Ali za nju... to nije bilo tako. Ona je voljela popesti se i na drvo ako bi joj se prohtjelo. Potrčati za psom, i igrati se s njim. Voljela je ponekad ubijati ljetne dane igrajući badminton na suncu. Dok je zato on više volio taj dan provesti u hladu. Ali ona je imala veliku volju u sebi i moć, uspjeti ga nagovoriti da se s njom igra na suncu, ali isto tako je i on nju mogao nagovoriti da sa njim provede dan u hladu.
Ali ova subota nije imala nimalo sličniji učinak na njih kao prije. Sve je bilo drugačije. Kao prvo zbog onog spavanja, kao drugo zbog onog poljupca, ali kao i zbog toliko očekivanja koji su jedan i drugi prebacili sami na sebe, onoliko koliko je jedan očekivao toliko nije mogao drugi ispuniti, a i obrnuto. Moć koja je bila samo njihova, u njima, polako je bljedila u danu. Samo da su se zapravo i pogledali shvatili bi koliko su se preznojavali i uništavili ovaj dan koji je bio pred njima. Ali pomisao u njegovoj glavi nije bila, nimalo ljepša od one u njezinoj glavi.
-što se to događa?
-Gleda li u mene?
-Nemoj me gledat!!
-Dal da je primim za ruku?
-Samo da me ne primi za ruku...
-nasmij se!!!
- Kaj sad ne valja?
-Zašto se smije???
-Jel mi smrdi iz usta??- mislili su.
Zabava koju su mislili da će imati danas, nije se događala. Onako divan dan, i onako divan početak, nije smio ovako završiti. Bližilo se veče. Morali su nešto poduzeti.
-ali, što da poduzmem???- mislio je –moram nešto učiniti. Ovo je stvarno jadno. Ne da se osjećam umjetno ja se osjećam nemoguće neprirodno. A to je jako loše. Moram se nekako opustiti.
-čemu sve ovo?- mislila je –pa ovo je jako loše. Bolje da odem nekamo. Što dalje od njega.
- znam- reče joj- pođi sa mnom.
Povuče ju za ruku. Ali ona se nije jako opirala. I tako je i sama željela nekamo otići. Ušli su u kuću i uzeli deku. Ponovno je povukao je za ruku i pošli su na obližnju travnatu površinu. Bližio se zalazak sunca.
- napokon nešto da popravimo ovaj dan!- mislila je.
- e ovo mora dobro proći...- mislio je.
Stavili su deku na travu i legli jedno pored drugoga. Primili su se za ruke i glasno nasmijali. Napokon je bilo sve bolje. Nestalo je one glupe gnjavaže, onog glupog srama i nelagodnosti.
Sada su znali da su zajedno. Sjeli su.
- moram ti nešto reći- rekla je- ovo mi je najbolji dio današnjeg dana.
-a da? A zašto?- upitao ju je.
- a zato... zato jer te napokon mogu poljubiti. Nasmješila se je.
Poljubili su se a sunce je polako zašlo. Nisu ni sami shvatili da se oko njih stvara mrak. Nisu ni sami shvatili da su propustili zalazak sunca. Ni sami nisu shvatili da je dn prošao. Znali su da su sada sretniji. Ma to je to što je važno, sreća, a zalazak će... vidjeti sutra...
eto ljudi još jedan dio... ide to meni.. hahahaha...
poz;)
Post je objavljen 11.01.2008. u 22:02 sati.