...konačno sam sama kod kuće...Cijeli dan se netko miota po kući. Tko zna koliko ih je bilo u kući do podne. Kad sam se ja probudila, tata se taman vratio sa posla! Jučer sam prvi put ove godine zaspala prije 2 a probudila se poslije 9.
Sinoć sam bila kod Jelena, pa smo išle na kavu. Naravno, morale smo sresti Branka i Dadu. Porošla sam kraj njih kao da ih nema. Jest da mi je žao zbog Dade, ali sam njega poslije vidjela bez Branka pa sam sve riješila. Gospodin se naljutio na mene zbog onog u subotu! Boli me briga. Da nisam htjela da čuje ne bi to ni rekla. Sad mi je srce na mjestu. Nadam se da me više nikad neće ni pogledati. Neželim ga nikad više vidjeti ni čuti. Kako može biti takav gad? Neka, nema veze! Igra je dobila nova pravila. U biti, nije. Samo su uloge zamijenjene. Sad je on onaj koji će biti samnom kad god ja poželim. Sad ja radim kretena od njega. Sad se ja moram napiti da bi bila s njim. Jest da sam bila samo jednom s njim u zadnjih mjeseci. I uopće mi nije žao zbog toga. Neću više pisati o njemu, nezaslužuje čak ni da ga ovdje spomenem. Samo, kad mi dođe da se nekom osvetima za nešto ili da nekog napravim ljubomornog, bit će mi dobar... Sad ću ja njega iskorištavati, pa da vidi kako je to. Ma da on meni nije napravio ništa tako jako loše. Baš me briga....
Sutra neplaniram ići van. Imam nekog jako važnog posla. Moram to obaviti!
Neki su mi opet počeli postavljati uvjete! Ma ne! To samo ti neki znaju kako treba samnom da dobiju ono šta žele. Jebiga, kad ja želim isto! Samo, ja nikad nedobijem ono šta želim. Dobro, tu i tamo! Kako sam j asmotana. Mogu imati sve što želim, a bojim se! Bojim se! Neznam čega se bojim! Definitivo sam odlučila da ću dobiti što želim. Borit ću se za to. Makar ostala sama na ovom jebenom svijetu... He, he... Malo me muči to što sam postala nešto što nisam nikad prije bila. joj, to nije dobro...
Post je objavljen 11.01.2008. u 15:56 sati.