SMRT ME PRATI
SMRT ME PRATI,JA JOJ BIJEŽIM,MIČEM SE OD NJE VUČEM,SEBE,SNAGU I VOLJU PREMA GORE....
POKUŠAVAM BITI OPET ONA STARA,CURA
KOJU SVI PAMTITE JOŠ DOK JE BILA MALA...
DA KAO ŠTO REKOH,SMRT ME PRATI,A JA PADAM SVE DUBLJE I DUBLJE,NO I DALJE JA NEDAM SE...
JA ŽELIM BITI OPET,ŽELIM BITI ONO ŠTO SAM BILA PRIJE...
IGLE I DROGE SU ME POVUKLE U ONU RUPU,RUPU BEZ DNA
U KOJOJ VIŠE NEMA SPASA,A NI IZLASKA...
A JA STANEM,RAZMIŠLJAM...PA ZAŠTO MORAM BITI TO BAŠ JA...??
JER JA SAM CURA ZAGREBAČKE KRVI,TAMO JE MLADOST MOJA,MOJA SIJEČANJA JOŠ SE TAMO IGRAJU I TRAŽE INSPIRACIJU KAKO DA SE PODIGNU IZ MUKE OVE I POČINJU OSTVARIVATI ŽELJE SVOJE...
A JA...JA SE MORAM UZDIČI
MORAM SNAŽNA BITI
JER UZ MENE SU LJUDI
KOJI CE ZAMNOM SUZE LITI
A AKO NASTAVIM DALJE...AKO ME POČNE SMRT I DALJE PRATITI
TE LJUDE JA NIKADA NEČU IMATI I VRATITI...
MENI ĆE SAMO OTATI TUGA PATNJA I BOL...KOJA ĆE ME VODITI I BITI SVE BLIŽE SMRTI TOJ...
A DA TO NEBUDE TAKO MORAM IMATI NEKOG,KO BI MOJE SRCE TAKO...I SHVATIO DA ME PODIGNE IZ SMRTI DNA I DA BUDEM OPET ONA STARA JA!!!
K L I N K I C A Z A G R E B A Č K I H U L I C A....:)
TO JE MOJA PIJESMA.....NADAM SE DA JE OK:)
Post je objavljen 11.01.2008. u 15:29 sati.