Tako nježno prebire po žicama...
glas protkan nitima prošlosti
i nedosanjanih snova;
volim tamburicu, vraća me u baladu
pa se pretvorim u tugu, ali onu finu, istančanu.
A ti bi rekao nervozno moje :
"opet te tvoje tužaljke,daj nešto življe !"
Eh Dragi, volim sjetu utkanu u kosti
koliko i osebujnost ritma kojim ludujem, pusti...
Kada te obuhvatim usnama sočnim
trepavicama zadirkujući tvoje obraze
pokrivajući kosom tvoje strune, pusti...
Uživaj u sladoru,
stresi prašinu običnog dana s ramena,
upijaj ježurke niz pleća što se rađaju,
ocrtaj luk dolina i brijegova, uzmi...
Utaži žeđ na mome izvoru,
dok se uspinjem visoravni tvoga pogleda...
oh kako volim suzne oči iščekivanja
napuknut glas neizgovorene molbe...
i preuzmi
sva imanja koja posjedujem,
u očima sjetu nazovi svojim imenom,
prepoznaj se, probudi me !
Post je objavljen 11.01.2008. u 13:24 sati.